Energija ČI

KONCEPCIJA O ENERGIJI ČI

Napisao Milan Stanić

ENERGIJA ČI
Međusobno delujući i razvijajući se Jin i Jang rađaju najfinije energetske tokove – životnu energiju Či.
Energija Či je oko nas i unutar nas. Uvek se menja, sledeći prirodne zakone Jin-Jang, smenu dana i noći, godišnja doba, mesečeve faze, kretanje planeta.
Harmonija Či i ravnoteža Jin-Jang su potrebni za dobro funkcionisanje svakog živog bića.
Energija Či povezuje Jin i Jang. Zahvaljujući kontroli nad energijom Či moguće je na najlakši način postići harmoniju Jin-Jang.Na istoku se smatra da je to finija supstanca od one koja se može registrovati instrumentima ili običnim ljudskim čulima. U kineskim rečnicima hijeroglif Či se tumači nekolikim pojmovima: vazduh, životna sila, duh, raspoloženje, duhovne sile, životna energija.

Razlikuje se unutrašnja Či, koja cirkuliše unutar čoveka, i spoljašnja Či – van njega, odnosno u prirodi.

Spoljašnja Či pri udisanju dospeva u organizam čoveka, delimično se transformišući u unutrašnju, a pri izlasku dospeva napolje i transformiše se u spoljnu Či; tako se dešava neprestana cirkulacija Či. Od toga u kakvom stanju se nalazi respiratorni sistem čoveka zavisi koncentracija energije u njemu, a to umnogome određuje opšte stanje organizma.

U kineskoj medicini pojmu Či se daje značajna uloga u normalnom funkcionisanju organizma. Za lekare kineske medicine pojam Či je isto što za lekara zapadne medicine znači pojam „funkcija“ i predstavlja realni predmet (pojavu). U kineskoj medicini dijagnoza  znači utvrditi poremećaj neke funkcije organizma koju treba ponovo uspostaviti i pruža bolesniku osećaj sigurnosti da će ozdraviti. Na primer, dijagnoza „čir na želucu“ u klasičnoj medicini zvuči skoro kao presuda za čitav život. U kineskoj medicini ista dijagnoza zvuči kao „Či jetre smeta želucu“. U lečenju shodno principima kineske medicine, potrebno je „pokretati Či, umirivati jetru i ojačavati Či želuca“.

Glavni vidovi Energije Či u ljudskom organizmu:

Juan či. Ovo je glavni Či, pošto obezbeđuje vitalne aktivnosti organizma nastaje iz supstance bubrega i dopunjuje se preko hranljivih materija koje se stvaraju u procesu varenja hrane u želucu i slezini. Ovaj vid energije obezbeđuje motoričku funkciju organizma, njegov rast i razvoj, hrani organe i meridijane.

Cun či. Ovaj vid Či se stvara u grudima preko vazduha koji se udiše i hranljivih materija koje stižu iz slezine. U zapadnoj medicini to odgovara unosu kiseonika i drugih materija iz vazduha preko pluća u krv, izbacivanju vode, ugljen dioksida preko pluća napolje, i drugim fiziološkim procesima. Glavna funkcija je kontrola disanja, snage glasa, kao i obezbeđivanje kretanja krvi kroz krvne sudove putem funkcije srca kao pumpe.

In-či. Nalazi se unutar krvnih sudova i predstavlja hranljive materije unutar krvnih sudova. Izvor stvaranja in-či su hranljive materije iz krvi, to je njen tečni deo koji se raznose po čitavom organizmu, ishranjuje ga i stalno se reprodukuje iznova.

Vej či. Nalazi se van krvnih sudova i predstavlja spoljne odbrambene snage organizma. Pojavljuje se iz hranljive supstance gu-či i u sebi nosi sledeće osnovne funkcije:

-         hrani kožu i mišiće, čime obezbeđuje spoljašnju zaštitu organizma;
-         zagreva i hrani organe;
-         obezbeđuje kontrolu znojenja.

Vej či i in-či se sve vreme nalaze u međusobnom saglasju. Vej či se nalazi van krvnih sudova i odnosi se na Jang, in-či se nalazi unutar krvnih sudova i odnosi se na Jin. Kod poremećaja usaglašenosti njihovog rada pojavljuje se sindrom neuravnoteženosti između in i vej. On se manifestuje simptomima površinskog sindroma; nepodnošenje hladnoće i vetra, osećaj toplote, odsustvo znojenja ili intenzivno znojenje i drugo.
Prema kanonima kineske medicine, Či predstavlja osnovu čoveka. U knjizi „Nan cin“ je rečeno: „Či je koren čoveka. Ako koren umire, opada lišće“, odnosno čovek umire.

KRV
Pojam „krv“ u kineskoj medicini skoro je identičan pojmu „krv“ u zapadnoj medicini. Krv predstavlja jednu od osnovnih komponenata koje održavaju funkcije i život organizma, Ona potiče iz telesnih sokova, koji se stvaraju iz hrane koju su preradili slezina i želudac. Važno pravilo glasi: „Srednji grejač dobija Či, filtrira sok, menja ga i pretvara u crveni, što se i naziva krvlju“, tj. iz hrane se izvlače hranljive materije, prerađuju ih slezina i želudac stvarajući gusti deo krvi. Tečnog deo krvi se posle stvara u srednjem grejaču penje nagore i stvara pomoću energije i funkcije pluća. Tako se po kineskoj medicini dobija arterijska krv.

Krv se nalazi u krvnim sudovima, ispira unutrašnje organe, mišiće, kožu. U njene funkcije spada:
– ishrana organizma, tetiva, kostiju i njihovo vlaženje;
– ishrana čovekovog duha. Ako krvi ima dovoljno, čovekov duh je čvrst i ima funkcije koje su mu svojstvene: izgled (ji), volja (ci), mišljenje (si), mudrost (dži), rasuđivanje (lju). Pri tome je svest jasna i čovek oseća lakoću u telu;

Ako krvi nema dovoljno, zapaža se nesanica, lupanje srca, nezdrava boja lica.
Kretanje krvi se odvija pomoću energije Či koji se nalazi kako unutra (in-či), tako i van krvnih sudova (vej či). U zapadnoj medicini pojam krvi, njenog kretanja i funkcije skoro se u potpunosti poklapa sa pojmovima kineske medicine. Jer, osim pokretačke funkcije srca, kretanje krvi u malim krvnim sudovima, kapilarima i sprečavanje stvaranja trombova ostvaruje se putem statičkog naelektrisanja koje je prisutno u krvnim elementima i zidovima krvnih sudova. Osim toga, sudovi imaju mišiće i nervna vlakna koji ih obavijaju. Poremećaj aktivnosti bilo kog organa odražava se na njegove funkcije. Na primer, kod bolesti slezine gubi se kontrola izlaza krvi iz krvotoka, javlja se krvarenje. Kod poremećaja funkcije srca moguće je stvaranje trombova. U ženskom organizmu krv igra specifičnu ulogu, pošto postoji direktna veza sa brojem menstruacija. Zato se u knjizi „Lin šu“ se govori: „Ako se utrošak krvi uravnotežuje njenim popunjavanjem,  krvni sudovi su u dobrom stanju. Jin i Jang se nalaze i ravnoteži“.

TELESNI SOKOVI
Na taj pojam se odnose sve normalne tečnosti organizma, to jest tečnosti tela, organa. Na primer, želudačni sok, crevni sok, suze, znoj i dr. Normalne tečnosti organizma, manje guste i bistre (na primer, suze, znoj) nazivaju se „cin“. Gušće i mutnije (na primer, sinovijalna tečnost, likvor) nazivaju se „je“. Stvaranje tečnosti, njihov transport i izlučivanje je prilično složen proces koji zavisi od pravilnog rada mnogih organa.
Tečnosti se stvaraju u želucu od vode i hrane koja se unosi, filtriraju se u tankom crevu i zatim se bistre tečnosti putem slezine podižu naviše, prema plućima. Pluća regulišu pravac njihovog daljeg kretanja. Deo tečnosti se transportuje po čitavom telu, vlažeći i ishranjujući organe, tkiva, kožu. Deo tečnosti isparava u vidu znoja. Veliki deo izlučuju pluća u vidu pare. Ostali deo se šalje nadole, do mokraćne bešike, gde se odvija filtriranje mutne i bistre. Bistre tečnosti se šalju nagore, mutne (koje organizmu nisu potrebne) odvode se nadole i izlučuju sa mokraćom.
Sva ta aktivnost vezana  za cirkulaciju tečnosti oslanja se na bubrege i zavisi od njihove funkcije, koja upravlja vitalnim aktivnostima i ima pokretački snagu. Kao što vidimo u organizmu tri gusta organa (pluća, slezina, bubrezi) igraju glavnu ulogu u nadoknađivanju i transportu tečnosti. Zato svaki put kada ove organe napadne bilo spoljašnji faktor, bilo da se to dešava iz unutrašnjih razloga, javljuju se patološke tečnosti kao što su voda, vlaga, sluz i druge, što dovodi do njihovog zastoja i razvoja oboljenja.

MEĐUSOBNA VEZA IZMEĐU ENERGIJE ČI, KRVI I TEČNOSTI
Energija Či, krv i tečnosti su međusobno tesno povezani, zavise jedno od drugoga, prelaze jedno u drugo i međusobno su funkcionalno povezani:

1.       Funkcija energije Či je stvaranje krvi.
2.       Funkcija energije Či je pokretanje krvi.
Ako postoji zastoj energije Či dolazi do zaustavljanja krvi. Kuda se kreće energija Či, tuda se kreće i krv (na primer, prilikom kretanja energije Či nagore, i krv se kreće nagore, pojavljuje se crvenilo lica i očiju. Kod kretanja energije Či nadole pojavljuju se kod žena odlivi iz materice), zato je kod poremećaja kretanja krvi potrebno primenjivati i metod bu či, metod „pokretanje či“, metod „spuštanje či“ ako se ona podigla i druge.
3.       Funkcija energije Či je održavanje krv u njenom toku. Kod izlaska krvi iz svog toka koristi se metod bu či.
4.    Krv je „majka“ energiji Či. To znači da krv hrani energiju Či i kod gubitka krvi uvek je uz nadoknađivanje     krvi potrebno hraniti i ojačavati Či.
5.    Funkcija energije Či je rađanje tečnosti. Odenergije Či želuca i slezine zavise kvalitet hrane koja se vari i     reprodukcija normalne tečnosti. Zato se kod poremećaja rada želuca i slezine tečnosti često javlja manjak normalnih tečnosti ili se javljuju patološke tečnosti.
6          Funkcija energije Či je pokretanje tečnosti. Količina znoja i mokraće koji se izlučuju zavise od funkcije Či slezine, pluća, bubrega i drugih organa. Zato kod praznine energije Či i zastoja energije Či nastaju patološke tečnosti, kao što su voda, vlaga i druge.
7          Funkcija energije Či je zadržavanje tečnosti. Funkcija tečnosti je da popunjava energiju Či. U slučaju praznine Či pojavljuje se znojenje, spermatoreja i drugo. I suprotno, kod velikog gubitka tečnosti javlja se obilno znojenje, povraćanje, poliurija - gubi se energija Či.
8         Krv i tečnosti vrše slične funkcije vezane za ishranu i vlaženje organizma: oni imaju isto poreklo – to je prerađena hrana (šuj gu cin či).

Kod bolesti krvi  i njenog velikog gubitka zapaža se manjak tečnosti i obrnuto, kod velikog gubitka tečnosti javlja se suvoća krvi.
U organizmu čoveka energija Či cirkuliše po meridijanima (kanalima). To je definicija istočne medicine, prema kojoj meridijan predstavlja deo organa, ali nema anatomskog predstavnika u evropskom shvatanju. Povezati sistem meridijana sa anatomijom čoveka i videti ga praktično je nemoguće, ali ne treba govoriti o mističnom poreklu kanala, pošto su tokom vekova, delujući na organizam bolesnog čoveka preko sistema meridijana, istočni lekari postizali sjajne rezultate. To ne poriču ni evropski stručnjaci koji su proučili osnove istočne medicine.
Či organizma stupa u interakciju sa svim njegovim tkivima, a naročito sa krvlju. Drevni kineski lekar Hua To je pisao: „Čisti vazduh koji udišemo stimuliše i hrani krv, a ona se opet raznosi po čitavom telu hraneći ga i samim tim sprečava bolesti“. Energiji Či se daje vodeća uloga u vitalnim aktivnostima organizma, a krvi – sekundarna. Cirkulacija energije Či počinje od meridijana pluća, jer putem disanja čovek stalno kontaktira sa najvažnijim izvorom energije.
Energija Či, koja se naziva unutarmateričnom, formira se u početnoj fazi razvoja embriona, programirajući nasleđivanje i rezervu životne snage budućeg čoveka. Po rođenju deteta njegov Či se obogaćuje takozvanom hranljivom Či, dobijenom preko disanja i hrane. Međusobna veza između dva vida Či je ovakva: unutarmaterična predstavlja pokretačku silu života, a postnatalna je materijal koji obezbeđuje održavanje života.

Vrste Či kao energija ili životna sila ima svoje vrste i mesta lokalizacije.
1. Nasledna energija – energija koju čovek dobija na samom početku formiranja ploda, pre rođenja. To je životna sila koja uslovljava razvoj čoveka u određenom smeru. Taj vid energije se čuva u bubrezima.
2. Duhovna energija – formira se u procesu začeća, ali se odmah po rođenju raspoređuje u pet glavnih organa – jetri, srcu, slezini, plućima i bubrezima – i razvija se na račun hranljive energije koju organizam dobija iz vazduha i hrane.
3. Hranljiva energija – formira se pre rođenja u majčinom stomaku, a počinje da funkcioniše po rođenju dobijanjem vazduha i hranljivih materija.
4. Zaštitna energija je deo energije Jang koja formira odbrambene sile organizma.
5. Remeteća energija – patogena energija koja izaziva razne funkcionalne poremećaje.

Pet Elemenata

TEORIJA PET ELEMENATA

Napisao Milan Stanić

TEORIJA O OSNOVNIM ELEMENTIMA

U Kini je nastalo učenje o pet elemenata, takozvani u-sin (u – pet, sin – element).

Ideja Jin i Jang u teoriji pet elemenata, čine osnovu kineske medicine. Ovi elementi čine Vasionu i s obzirom da je čovek – prirodan deo Vasione, on se takođe sastoji od tih pet elemenata. Mi smo - elementi, priroda se nalazi izvan i unutar nas, i svaki element je deo nas, isto kao što je deo životne sredine. Elementi imaju svoj karakter, simbolizuju različita stanja prirodnih pojava i poseduju određene kvalitete. Oni se neprekidno menjaju u skladu sa prirodnim kretanjima, naročito prilikom uzajamnog delovanja unutrašnje i spoljne sredine čoveka.
Svaki element je povezan sa nekim emocijama, ukusom i zvukom, i energetski je predstavljen u vidu para organa: jednog Jin i jednog Jang-organa (to su čan-fu organi). Zahvaljujući tome, obezbeđuje se potrebna ravnoteža između Jina i Janga.
Godišnja doba
Svako od nas ima godišnje doba koje voli i koje ne voli. Obično se te sklonosti objašnjavaju zdravstvenim stanjem, a naročito stanjem funkcija posebnih organa. Osoba koja je u većoj meri trpi uticaj Jina, ima manje izraženu unutrašnju toplotu, pa zbog toga i stalnu želju da popije vruć čaj, stalno se ušuškava u toplu odeću i strašno mrzi zimu zbog hladnoće, jer joj samo stvara neprilike. Sve su to znaci „nedostatka“ vatre (Jang) i povezani su sa akutnim deficitom vatre u bubrezima – energije koja nas greje.
Stanje zdravlja možemo da ocenimo ako proanaliziramo svoje reakcije na godišnja doba.
Doba dana i godišnja doba
U toku svakog dana postoji vremenski period koji odgovara nekoj sezoni. Proleće - period ranih jutarnjih sati do sredine jutra; sredina leta – period od sredine jutra do sredine dana; kraj leta – sredina dana; jesen – period posle ručka i ranog predvečerja; zima – noć. Kod različitih organa se period maksimalne funkcionalne aktivnosti odvija u različito doba dana.
Ako u organu dođe do poremećaja „ravnoteže“ (tj. nastane stanje „viška“ ili „manjka“), onda se u periodu maksimalne aktivnosti njegovog funkcionisanja manifestuje neprijatnim osećajima – fizičkim ili psihičkim. Na primer, ako vas ujutru, čim ste ustali, sve nervira, to znači da postoji disbalans jetre. Veza između organa i godišnjih doba izgleda na sledeći način:
§         proleće – jetra i žučna kesa
§         sredina leta – srce, tanko crevo i perikard
§         kasno leto – želudac, slezina i pankreas
§         jesen – pluća i debelo crevo
§         zima – mokraćna bešika i bubrezi

MEĐUSOBNA VEZA PET ELEMENATA
Treba napomenuti da teoriju Pet elemenata priznaje i zvanična medicina. Svaki lekar odlično zna da svakom godišnjem dobu odgovara aktiviranje određenih organa i da dolazi do pogošanja bolesti koje su sa njim povezane. O tome upravo i govori teorija pet elemenata. Svaki element rađa naredni i stimuliše njegov razvoj (Jang- funkcije).
§         Vatra, kada se ugasi, ostavlja pepeo – zemlju, tj. srce utiče na slezinu.
§         Iz zemlje se vade metali – slezina utiče na pluća.
§         Metal se topi kod zagrevanja, postaje tečan kao voda – pluća utiču na bubrege.
§         Voda je potrebna za rast drveta – bubrezi utiču na jetru.
§         Drvo gori i stvara vatru – jetra aktivno stimuliše funkcije srca.
Pri delovanju destruktivnih sila (Jin- funkcije).
§         Vatra topi metal – srce ugrožava pluća
§         Metal seče drvo – pluća ugrožavaju jetru
§         Koren drveta uništava zemlju – jetra ugrožava slezinu
§         Zemlja upija vodu – slezina ugrožava bubrege
§         Voda gasi vatru – bubrezi ugrožavaju srce
Kineski lekari su smatrali da „zbog zamišljenosti strada slezina, zbog briga se oštećuju pluća, zbog straha oboljevaju bubrezi, a preterana radost se odražava na stanje srca“. Radi se o vezi pet osnovnih elemenata i različitih emocionalnih stanja čoveka.
Prema Hipokratovom učenju, telo čoveka je stvoreno mešanjem četiri vrste „vlažnosti“: „krvi“ – u kojoj, na primer, postoje vlažnost i toplota, „sluzi“ –  u kojoj je prisutna vlažnost, „žute žuči“ – suva toplota, „crne žuči“ – hladna suvoća. Svi oni odgovaraju osnovnim elementima životne sredine i kosmosa: vazduhu, vodi, vatri, zemlji.
U kineskoj medicini se organizam posmatra kao celovit sistem, čije komponente stupaju u harmonične interakcije. Kada bolest poremeti taj sklad i unutrašnju ravnotežu, organizam se trudi da to stanje kompenzuje i da svoje funkcionisanje učini maksimalno efikasnim i svrsishodnim, čak ako je bolest prisutna.

ČAN-ORGANI ILI GUSTI ORGANI
Čan-organi (Jin), njih pet, su „gusti“ organi i kontrolišu unutrašnju sredinu organizma. Treba ih posmatrati kao ključne za obezbeđenje izbalansiranog funkcionisanja organizma u celini.
Čan-organi su:
§         pluća
§         slezina
§         srce (u ovom organu se izdvaja perikard)
§         bubrezi
§         jetra
Od nabrojanih organa, slezina, jetra i bubrezi imaju glavnu ulogu za zdravo funkcionisanje polnog sistema kod čoveka. Čan organi proizvode i čuvaju osnovne supstance: krv, Či, tečnosti, energiju bubrega i duh, koje su sačuvane i nasleđene od roditelja.

„Pluća“. Tu se podrazumevaju sama pluća, disajni putevi, nos, koža.
Pluća imaju „pročišćavajuće“ svojstvo (izbacuju vodu i gasove i čiste organizam), odgovorna su za stanje kože i kosmatog pokrivača. Nos je - prozor u pluća, kosmati pokrivač tela – ogledalo.
„Srce“. Podrazumeva organ srce i njegove funkcije u anatomskom smislu, upravljanje krvlju i krvnim sudovima, mislima, svešću. Prozor srca je jezik, ogledalo je – lice. Prema kineskoj medicini, znoj i krv su istog porekla, srce upravlja krvlju i kontroliše znojenje. U organu „srce“ izdvaja se perikard (osrđe), koji štiti srce. Promene na srcu se manifestuju promenama u perikardu.
„Slezina“. Prema kineskoj medicini, posle bubrega, drugo mesto zauzima slezina. Podrazumeva organ slezinu i njene funkcije u anatomskom smislu, masno tkivo, mišiće i usne. Funkcija „slezine“ sastoji se u prijemu, usvajanju, prenosu i širenju hranljivih materija po celom organizmu, kontroli krvi, kontroli ishrane mišića. Ogledalo slezine su – mišići ekstremiteta, prozor – usna duplja (usne).
„Jetra“. Ovde se podrazumeva – jetra u anatomskom smislu, bočne površine trupa u visini jetre, funkcije jetre. Jetra je skladište krvi i vrši regulaciju krvi, kontroliše izlučivanje žuči, stanje ligamenata. Prozor jetre su – oči, a ogledalo – nokti.
„Bubrezi“. Tu se ubraja anatomski organ – bubrezi i njegove funkcije, kosa, kosti, uši, slabine, urogenitalni sistem, funkcije bubrega.

FU - ORGANI ILI ŠUPLJI ORGANI
Fu-organi, njih šest, su šuplji i kontrolišu vezu organizma sa spoljnom sredinom. Čine par sa čan-organima.
Fu-organi su:
§         debelo crevo
§         želudac
§         tanko crevo
§         trostruki grejač
§         mokraćna bešika
§         žučna kesa
Njihova osnovna funkcija je – izbacivanje otpadnih materija. Oni imaju sekundarnu ulogu za zdravo funkcionisanje polnog sistema, pri tom, nešto veći značaj imaju funkcija mokraćne bešike (nervni sistem), organi za izlučivanje otpadnih materija (debelo i tanko crevo) i želudac.
„Žučna kesa“. U kineskoj medicini se smatra da se žučna kesa nalazi u jetri. Namena žučne kese je da – sakuplja žuč, koja pomaže varenju hrane. Funkcija žučne kese utiče na psihu čoveka.
„Želudac“. Podrazumeva želudac u anatomskom smislu i funkcije prijema i varenja hrane, transport svarene hrane kroz tanko crevo.
„Tanko crevo“. Podrazumeva tanko crevo u anatomskom smislu i njegove funkcije: razdvajanje „čistih“ i „mutnih“ tečnosti, odvođenje nepotrebnih (patoloških) materija iz srca. Čisti deo odlazi u slezinu, mutni u – tanko crevo.
„Debelo crevo“. Podrazumeva debelo crevo u anatomskom smislu i njegove funkcije: apsorbovanje vode, zgušnjavanje i izbacivanje fekalija.
„Mokraćna bešika“. Podrazumeva mokraćnu bešiku u anatomskom smislu i njene funkcije: nagomilavanje tečnosti i izlučivanje mokraće.
„Trostruki grejač“. Nema anatomski oblik. Ovde se podrazumevaju tri dela tela: gornji – iznad dijafragme, podrazumeva srce i pluća; srednji je smešten u gornjem delu stomaka i podrazumeva slezinu i želudac; donji se nalazi u donjem delu stomaka i podrazumeva jetru, bubrege, tanko i debelo crevo, mokraćnu bešiku. Gornji je odgovaran za disanje i krvne sudove, kontroliše pore na koži. Srednji – za varenje hrane, donji – za odvajanje mutnog od providonog, izlučuje iz organizma višak vode i nepotrebne materije.

INTERAKCIJA IZMEĐU ORGANA
Celovitost čoveka je manifestacija kombinacija informacija koje se čuvaju u svakoj ćeliji. Ne može se promeniti jedan deo a da se ne promeni celina. Ako se organizam posmatra sa tog gledišta, koncepcija čan-fu razmatra vezu između organa, čije uzajamno delovanje obezbeđuje dinamičku postojanost unutrašnje sredine organizma čoveka.
Srce i pluća
Srce upravlja krvlju, pluća upravljaju dotokom prirodne energije Či i kretanjem krvi. Kod slabog dotoka Či, slabe i funkcije srca, što dovodi do takvih bolesti kao što su srčano-plućna insuficijencija, stenokardija. Kada je oslabljena funkcija srca, dolazi do zadržavanja krvi i Či energije u plućima, što dovodi, na primer, do takve bolesti kao što je srčana astma.
Srce i jetra
Jetra sakuplja krv, a srce upravlja krvlju i tako zajedno regulišu kretanje ukupne količine krvi. Oslabljeno srce izaziva nedostatak krvi u jetri, slabi funkciju jetre, što dovodi do vrtoglavice, tremora (drhtavice) ekstremiteta itd. Srce i jetra utiču na psihu čoveka.
Srce i slezina
Srce upravlja krvlju, slezina proizvodi i kontroliše krv. Kod poremećene funkcije slezine dolazi do poremećaja dotoka hranljivih supstanci u krv, što izaziva tahikardiju, slabo pamćenje itd. Poremećaj funkcije srca (kod psihičkog uticaja), dovodi do poremećaja kretanja krvi u slezini, što smanjuje proizvodnju krvi.
Srce i bubrezi
Srce je smešteno u gornjem delu tela, vrši Jang-funkcije i pripada prvom elementu „Vatra“. Bubrezi, koji se nalaze u donjem delu tela, pripadaju prvom elementu „Voda“ i sadrže Jin-funkcije. Srce i bubrezi kontrolišu jedan drugog i utiču na psihičko stanje čoveka. Ako je Jang u srcu slab, toplota se ne spušta i ne greje bubrege, što dovodi do otoka, tahikardije. Ako je u bubrezima Jin slab, dolazi do deficita Jina u srcu, pa bubrezi gube kontrolu nad Jangom srca, što dovodi do nesanice, uzbuđenja, tahikardije itd.
Pluća i slezina
Slezina hrani pluća i upravlja kretanjem vlažnosti. Pluća transportuju nadole tečnosti organizma. Pluća i slezina zajedno funkcionišu. Ako se funkcija slezine poremeti, tečnost se zadržava i to dovodi do kašlja sa sluzi – otežanog disanja.  Ako je funkcija pluća oslabljena - dolazi do poremećaja u transportovanju tečnosti nadole, što dovodi do otoka, proliva, gasova u stomaku.
Jetra i pluća
Pluća upravljaju i kontrolišu Či energijom, jetra sakuplja krv. Kod poremećaja funkcije jetre, dolazi do poremećaja rada pluća, što izaziva kašalj, bolove u grudima itd. Ako je funkcija pluća poremećena kod spuštanja Či energije nadole, dolazi do poremećaja funkcije jetre, javlja se umor, promena raspoloženja.
Bubrezi i pluća
Pluća distribuiraju vodu i šalju je nadole. Bubrezi vrše cirkulaciju vode. Poremećaj njihove funkcije dovodi do otoka pluća, otežanog disanja.
Jetra i slezina
Jetra sakuplja krv, a slezina je proizvodi i kontroliše. Bes je uzbuđenje svojstveno jetri, pri čemu dolazi i do poremećaja funkcije slezine, što dovodi do gubitka apetita, bolova u predelu grudi itd. Ako su poremećene funkcije slezine, slabi funkcija jetre tj. dolazi do lošijeg varenja, slabi proizvodnja krvi.
Slezina i bubrezi
Prema kineskoj medicini, bubrezi su sakupljači seksualne energije Cin, koja se sakuplja posle rođenja čoveka, zahvaljujući hranljivim materijama iz slezine. Transportna funkcija slezine zavisi od toplote Janga bubrega. Nedostatak Janga bubrega dovodi do nedostatka Jang slezine, i obrnuto.
Jetra i bubrezi
Nalaze se u „donjem grejaču“. Jetra sakuplja krv, bubrezi nagomilavaju supstancu Džin i oni su međusobno povezani. Nagomilavanje Džina u bubrezima u vezi je sa nagomilavanjem krvi u jetri. Kod smanjene količine krvi u jetri, smanjuje se nivo materije Džin, što još više smanjuje količinu krvi u jetri.
Srce i tanko crevo
Ta veza se primećuje kod bolesti izazvanih vatrom, na primer, upala tankog creva dovodi do upale u usnoj duplji i na jeziku (usna duplja i jezik odgovaraju srcu).
Pluća i tanko crevo
Veza se vidi kada dođe do bolesti, na primer, temperatura se povećava kod napada gušenja, dolazi do pojave zatvora.
Slezina i želudac
To su organi za varenje. Želudac vari hranu i izlučuje je u creva, slezina je odgovorna za kretanje hrane i raspoređivanje hranljivih materija među organima. Ako se funkcije slezine poremete, dolazi do blokade, pa Či želuca počinje da radi u suprotnom smeru, što dovodi do povraćanja i podrigivanja.
Bubrezi i mokraćna bešika
Mokraćna bešika upravlja isparavanjem sokova iz organizma i izlučivanjem mokraće, a bubrezi to kontrolišu. Ako je Či energija bubrega slaba, dolazi do poremećaja funkcije mokraćne bešike.
Žučna kesa i jetra
Jetra sakuplja krv, žučna kesa sakuplja i izlučuje žuč koja se stvara u jetri i održava varenje u želucu i crevima. Kod poremećaja funkcije jetre dolazi do poremećaja funkcije žučne kese i promena u procesu stvaranja žuči i njenog izlučivanja.

Bolesti dolaze spolja, sa štetnim silama (se-či), i napadaju organizam koji ima slabu zaštitu.
Nasledna energija Či, koju dobijamo od roditelja, dobija podršku preko hrane, i naziva se juanj-či, ona određuje rad svih organa i tkiva, a započinje u bubrezima.
Kombinacija čiste Či energije, koja dospeva u organizam preko pluća, i hrane čini energiju u grudima.
Oblik vitalne Či energije, koji nastaje od tečnosti i hrane, dovodi do stvaranja krvi i naziva se hranljivom energijom jin-či.
Sve ono što se ne nađe u sastavu „hranljive či energije“, ostane posle prerade hrane i tečnosti i obrazuje zaštitne snage organizma - naziva se „vej-či“.

Vrste štetnih sila se-či: toplota, vatra, hladnoća, vetar, suvoća i vlažnost.
1. Toplota (žega)
Toplota (žega) – je patogeni početak i ako pogodi čoveka, dolazi do manifestovanja patogenih simptoma: vrtoglavice, znojenja, umora, žeđi, lupanja srca, ponekad i gubitka svesti. Toplota se češće manifestuje leti, a naročito u periodu vrućina.
2. Vatra
Velika količina toplote prelazi u vatru. „Puna“ vatra izaziva oštećenje (pojavu čireva) sluzokože jezika i usne duplje, pojavu sluzi, zadaha iz usta, bolova u desnima, tamne mokraće, česte potrebe za mokrenjem. Ako je toplota prisutna u pet centara, onda je to „unutrašnja vatra“, koja se manifestuje zujanjem u ušima, znojenjem, nesanicom, vrtoglavicom. Drugi oblik je – „prazna“ vatra; manifestuje se na dlanovima, licu, tabanima.
3. Vetar
Najbrže deluje na čoveka. Vetar može da prati druge štetne energije.
„Spoljni vetar“ deluje na čoveka sa spoljne strane, manifestuje se u vidu prehlade, glavobolje, kašlja, kijavice.
„Unutrašnji vetar“ nastaje zbog poremećaja funkcije jetre (nedovoljno Jina) ili nedostatka krvi – sjue (malokrvnost, krvarenja) i manifestuje se u vidu svraba kože, koji brzo menja mesto. Ovaj sindrom se češće manifestuje s proleća.
4. Vlažnost
Deli se na spoljnu i unutrašnju.
„Spoljna vlažnost“ deluje pri kraju svake sezone, kada ima mnogo vlage, najčešće je to početak jeseni ili kraj leta, period kada počinju kiše. Manifestuje se u vidu težine tela, malaksalosti, zimogrožljivosti.
„Unutrašnja vlažnost“, zbog poremećaja funkcije slezine, manifestuje gubitkom osećaja za ukus, mutnom bojom mokraće, slabim apetitom, neoformljenom stolicom, žeđu.
5. Hladnoća
„Spoljna hladnoća“ se posle smrzavanja, na primer, manifestuje se strahom od hladnoće, smanjenjem temperature, bolnim osećajima u nekim delovima tela, bolovima u zglobovima, kašljem.
„Unutrašnja hladnoća“ se češće manifestuje zimi, i karakteriše je bled ten, vodenasta povraćka, hladne ruke i noge, opstrukcijom disanja, a kod žena čestim belim pranjem bez mirisa.
6. Suvoća
„Spoljna suvoća“ se manifestuje grebanjem u grlu, suvoćom u ustima, žeđu, suvim kašljem, ispucalim usnama.
„Unutrašnja suvoća“ se manifestuje suvom sluzokožom, zatvorom, malim količinama koncentrovane mokraće i zbog dužine trajanja bolesti, uslovljena je smanjenjem količine unutrašnjih sokova.

SINDROMI BOLESTI U KINESKOJ MEDICINI
Bolesti se u kineskoj medicini definišu prema sindromima, koji su objedinjeni u parove:
1.        „Jin-Jang“ – definiše kategoriju bolesti
2.        „Spoljno-unutrašnji“ – sindrom definiše dubinu oboljenja i težinu bolesti, širenje i razvoj bolesti.
3.        „Hladnoća-toplota“ – odnosi se na prirodu bolesti.
4.        „Praznina-višak“ – definiše stepen suprotstavljenosti štetnih i odbrambenih faktora.

Tabela 8.

Uzajamna veza između sindroma i njihovog manifestovanja

Sindrom	Manifestacije
Spoljna hladnoća	Mala temperatura, drhtavica, bele naslage na jeziku, slabo znojenje, napregnut površinski puls, učestalo mokrenje, urin svetle boje, glavobolja, zapušen nos
Spoljna toplota	Groznica, žeđ, bele naslage na jeziku, bolovi u telu, čest površinski puls
Spoljnog viška	Redak površinski puls, žiganje, bele naslage na jeziku,  bez znojenje
Unutrašnji	Prelazak spoljnje štetne energije unutra, ako je spoljna štetna energija direktno uticala na unutrašnje organe i nije odmah otkrivena. Dubok puls prati teže bolesti. Smanjenje apetita, visoka temperatura, suvoća u ustima, mučnina, bolovi u grudima, stomaku.
Unutrašnja hladnoće	Drhtavica, obilno mokrenje, svetla boja urina, proliv, ukočenost ekstremiteta, bled jezik, redak dubok puls
Unutrašnja toplota	Opšta slabost, crvenilo lica, temperatura, žeđ, zatvor, slabo mokrenje, urin tamne boje, žuto-crvene naslage na jeziku, pun puls
Unutrašnji višak	Piskav glas, težina u grudima, ubrzano disanje, razdražljivost, zatvor, naslage na jeziku, pun puls
Unutrašnji nedostatak	Apatija, vrtoglavica, slabo disanje, bled jezik sa belim naslagama, prazan puls
Toplota	Izazvana bioklimatskim faktorom. Crvenenje kože, suve, crvene, modre  usne; žeđ, smanjeno izlučivanje sluzi, tople ruke i noge, smežuran jezik, jarko crven, debele naslage na jeziku, žute ili crne, suve
Hladnoća	Izazvana uticajem hladnoće. Drhtavica, bleda koža, brzo zamaranje, cianotične usne i nokti, obilna i providna sluz, povećana sekrecija, obilno mokrenje, hladne ruke i noge, proliv, svetlo rozikast jezik.
Praznina	Slabost zaštitnih sila, poremećaj veze između jina i janga, tih, nejasan glas, mršavo telo, crvena koža, apatija, bledilo, kratko, površinsko disanje, zujanje u ušima, oslabljen vid, nesanica, znojenje noću, enureza, proliv, bled, naboran jezik sa naslagama, slab puls koji se gubi prilikom pritiskanja
Praznina Jang	Hladne ruke i noge, temperatura u dlanovima i stopalima, drhtavica, znojenje, mnogo svetle mokraće, proliv, jezik bled sa belim naslagama, slab puls
Praznina Jin	Temperatura u dlanovima i stopalima, groznica uveče, suvoća u grlu, znojenje noću, zatvor, zasićena mokraća, crven jezik sa naslagama, čest tanak puls
Višak	Glasno govorenje, dobar apetit, dobro raspoloženje, crveno lice, osećaj nadutosti u stomaku i grudima, duboko disanje, zatvor, bolno mokrenje, jezik crven sa debelim naslagama, puls pun, jak čak i pri jakom pritiskanju
Višak Janga	Preterana aktivnost, ubrzanje, snaga, pojava bolesti. Crvena suva koža, preterano uzbuđivanje, nemir, grlatost, buncanje, glasno disanje, žeđ, gubitak apetita, tamna mokraća i u malim količinama, zatvor, bolovi u donjem delu stomaka, jezik jarko crven ili tamno crven, suv, sa žutim naslagama, puls pun površinski
Višak Jina	Smanjena aktivnost, procesi u organizmu slabi, usporeni

U kineskoj medicini se izdvaja sedam raspoloženja kod čoveka, koja odgovaraju određenim unutrašnjim organima.

Tabela 9.

Međusobna veza između raspoloženja čoveka i unutrašnjih organa

Raspoloženja	Organ	Šta leči
Radost	Srce	Strah, zebnju
Gnev	Jetra	Tugu, zamišljenost
Strah,  zebnja	Bubrezi	Radost
Tuga, zamišljenost	Slezina	Strah, zebnju
Žalost	Pluća	Gnev

Koncepcija Yin-Yang

KONCEPCIJA YIN-YANG

Napisao Milan Stanić

KONCEPCIJA "JIN-JANG"

Osnovu drevne kineske medicine čine dva načela „JIN“ i „JANG“. Energija neba je početak života. Ta energija nije ništa drugo do Jin i Jang, koji rađaju sve materije i stvari.
Bilo koji objekat, proces ili pojava, uključujući čoveka i Vasionu, imaju svoju zakonitost razvoja ili put. To je put kojim ide priroda, koja obuhvata sve što postoji i sve što može postojati. Zemlja i nebo, dan i noć, svetlost i tama – to su manifestacije prirode u kojoj postoje zakoni u redosledu kretanja i razvoja svakog procesa u Vasioni.
Veština da se razume priroda omogućuje da se sopstveni život dovede u harmoniju sa Vasionom, da se ide ukorak sa promenama, od kojih se sastoji naš životni put. Između makro- i mikrokosmosa nema podele. To jedinstvo svih stvari – Vasione i čoveka, ljudskog tela i misli – osnovna je pretpostavka celokupne istočne filozofije, svih tradicionalnih metodika razvoja harmoničnog jedinstva tela i duha.
Kako postoji mnoštvo staza koje vode ka vrhu, tako postoji i mnoštvo individualnih puteva. Njih je onoliko koliko ima ljudi na zemlji. Pravilno izabrati sopstveni put i slediti ga, osnovni je životni zadatak svakog čoveka. Ako se čovek drži svog životnog puta, priroda će se, zaista ispoljavati kroz čoveka. Ako se on oslobodi svojih unutrašnjih strahova i prihvati opšti tok stvari, taj tok će početi da deluje kroz njega, biće u harmoniji sa samim sobom i sa celim svetom. On je slobodan i nesalomiv i ništa mu ne može naneti štetu.

Međusobno uslovljavajuće i međusobno prožimajuće veze stvaraju potpunu harmoniju sveta i života. U normalnom stanju, odnosno u zdravom organizmu, društvu, prirodi između Jin i Jang treba da je sačuvana tesna veze i potpuna uravnoteženost. Prirodno je da se Jin i Jang smenjuju u skladu sa ritmovima Vasione. To i jeste prirodna pojava. Ako se poremeti ravnoteža Jin-Jang javljaju se anomalije ili čak raskol između Jin i Janga, koji dovodi do uništenja predmeta ili pojava u svetu ( prirodne katastrofe ). Međusobno delujući i razvijajući se, Jin i Jang rađaju najfinije energetske tokove – životnu energiju Či. Či je oko nas i unutar nas . Stalno se menja sledeći prirodne zakone Jin-Jang, smenu dana i noći, godišnjih doba, mesečeve faze, kretanje planeta. Harmonija Či i ravnoteža Jin-Jang su neophodni za dobro funkcionisanje svakog živog bića. Energija Či povezuje Jin i Jang. Zahvaljujući kontroli energije Či moguće je najlakšim putem postići harmoniju Jin-Jang. Teorija Jin-Jang je način opisivanja i prikazivanja promena, način posmatranja i kontrole životnih ritmova. Ako pogledamo sam simbol Jin-Jang videćemo da on uopšte nije statičan, već je prilično pokretan i ilustruje stalne ritmičke promene. Jin simbolizuje crni deo, predstavlja sve što je pasivno, što prima, mračno, hladno. Jang simbolizuje beli deo, predstavlja sve što je aktivno, afirmativno, svetlo i toplo. To su dve aktivne životne sile, dve osnovne tendencije svega postojećeg. One su osnovne životne niti koje zajedno pletu materije postojanja sa svim njenim raznolikim šarama i bojama.Tako se vrši beskonačni ciklus promena Jin-Jang.

Najvišom vrlinom na Istoku smatra se poštovanje Prirode, koja se ne bori, ali uvek pobeđuje, usmerava beskonačne promene svih stvari, uvek je neaktivna, ali ne može da se desi da ne radi. Nema apsolutnog dobra i zla, lošeg i dobrog, postoji samo njihovo beskonačno smenjivanje. Čovek koji sledi prirodne zakone kao da se nalazi u centru kruga promena, ne pokušavajući da upravlja smenama Jin-Jang svoga sveta. Svet se vrti oko njega, sledeći svoje unutrašnje zakonitosti, ali sam čovek ostaje u miru, ne pokušavajući da podstakne konkretne Jin-Jang prelaze. On samo daje potreban smer razvoju stvari.
Sve u našem životu, svi procesi koji se dešavaju u prirodi i u društvu, potčinjavaju se cikličnoj smeni sila Jin-Jang. Jedan od najprimitivnijih primera smene Jin i Jang je smena godišnjih doba.

Primeri smene Jin-Jang

JANG	JIN
nebo	zemlja
sunce	mesec
dan	noć
gore	dole
jug	sever
spuštati se	penjati se
spoljašnje	unutrašnje
levo	desno
odlučivanje	pokoravanje
koje daje	koje prima
aktivno	pasivno
brzo	lagano
prostor	oblik
ispred	iza
tvrdo	meko
toplo	hladno
svetlo	tamno
višak	manjak
napor	opuštanje
prošlost	budućnost
bistro	mutno
lako	teško
jako	slabo
oštro	tupo (okruglo)
pravo	krivo
prazno	puno

Svaka jedinstvena celina (pojava, biće, stanje itd.) sastoji se od dva suprotna načela – Jin i Jang, koja se nadmeću i međusobno dopunjuju. Pri tome ni Jin ni Jang ne mogu da postoje izolovano jedno od drugoga.
U našoj aktivnosti ogledaju se ciklične promene godišnjih doba. Mi takođe osećamo obnovu i preporod u proleće, kada se sve u prirodi rađa. Leti, kad biljke i životinje intenzivno rastu i mi osećamo povećanu fizičku aktivnost. Ujesen, kada sazreva i sakuplja se letina, lišće menja boju i pada sa drveća, i mi se okrećemo mirnijim poslovima. Zimi mnogo vremena provodimo kod kuće, odmaramo se, razgovaramo i razmišljamo,
Na sličan način mi se sa svojim životnim aktivnostima pokoravamo i dnevnim ritmovima.
Kako slediti zakone četiri godišnja doba? Leti pomagati hlađenju svoga tela, konzumirati više voća, povrća, više tečnosti, manje soli, odnosno unositi hranu koja je više Jin. Nosimo laku odeću i tražimo hladnije Jin okruženje posle boravka na suncu. Zimi nas, naprotiv, više privlači Jang hrana – kuvane ili pečene žitarice, životinjska hrana i manje tečnosti. Nosimo toplu odeću i tražimo toplije okruženje. Sprovodeći te principe mi se nalazimo u harmoniji sa prirodom.

Jin i Jang se nalaze u stanju stalnog sukobljavanja, oni ograničavaju jedan drugoga. Ako jedno načelo dominira, javlja se nedostatak drugog, i obrnuto. Jin se bori unutar, a Jang izaziva nemir spolja, pošto Jin upravlja unutrašnjom sredinom, a Jang spoljašnjim manifestacijama. Kada se Jin i Jang sukobljavaju jedan sa drugim gore i dole, onda se javljaju prazna i popunjena mesta; pri tome se Jin i Jang „međusobno smenjuju“. Stalna borba Jin-Jang, težnja ka međusobnom potiskivanju predstavlja pokretačku silu promene i razvoja stvari. Kao i suprotnosti polova, Jin i Jang zavise jedan od drugoga: Jang znači gore, Jin – dole (bez gore ne može postojati dole, i obrnuto); leva strana tela odgovara Jang, a desna Jin (bez desne strane nema leve, i obrnuto); toplota je Jang, hladnoća – Jin (bez toplote nema hladnoće, i obrnuto); prepunjavanje: prekomerna funkcija odgovara Jang, pražnjenje, slabljenje funkcije – Jin (bez prepunjavanja nema pražnjenja, i obrnuto). Jin i Jang služe jedan drugom kao stvaralačko načelo, to jest međusobno izazivaju jedan drugog: Jin nije u stanju da proizvede sebe – potreban mu je Jang, i obrnuto.
Teorija Jin-Jang zauzima centralno mesto u drevnoj kineskoj medicini. To je dovelo do stvaranja posebne terapijske metodologije kojom se rukovodi klinička praksa.

Jin-Jang sa aspekta ljudskog organizma

JANG	JIN
- kožni omotač	- unutrašnji organi
- leđa	- grudni i trbušni zid
- spoljne površine ekstremiteta	- unutrašnje površine ekstremiteta
- žučna kesa	- jetra
- želudac	- slezina
- tanko crevo	- srce
- debelo crevo	- pluća
- mokraćna bešika	- bubrezi
- tri dela trupa (oni vrše funkciju unošenja, varenja i izlučivanja)	- perikard (čuva u sebi sve dragocene materije koje postoje u organizmu)

U ljudskom organizmu Jin označava materijalne komponente tela, a Jang – njegove funkcije. Aktivnost organizma se odnosi na Jang, a hranljive materije – na Jin; Jin se zadržava unutra i predstavlja materijalnu osnovu za Jang, a Jang funkcioniše spolja kao manifestacija Jin.
U skladu sa predstavama savremene zapadne medicine, strukture telesnih organa formiraju materijalnu osnovu raznih funkcija, što je u tradicionalnoj medicini izraženo rečima: Jin je čuvar za Jang.
Jin i Jang nikada ne miruju, oni se stalno međusobno dopunjuju i menjaju. Ako se Jang povlači, povećava se Jin, a ako se povlači Jin – dolazi do povećanja Jang.
U tradicionalnoj kineskoj medicini se smatra da organi (Jang) funkcionišu putem trošenja namirnica (Jin); pri tome dolazi do povećanja Jang i slabljenja Jin.
Istovremeno razmena materija, prouzrokovana unošenjem namirnica (Jin) u organizam, zahteva trošenje izvesne količine energije (Jang). U tom slučaju se dešava pojačavanje Jin i slabljenje Jang. U normalnim uslovima ti procesi se nalaze u ravnoteži.
Ako slabljenje ili pojačavanje pređe izvesne granice, može doći do poremećaja stanja ravnoteže - javlja se višak Jin ili Jang, što dovodi do različitih patoloških procesa.
Jin se može preobraziti u Jang, a Jang u Jin, i ako se procesi smanjenja i povećanja Jin i Jang sastoje od kvalitativnih promena, proces pretvaranja Jin u Jang (i obrnuto) predstavlja promenu kvaliteta.
Kada Jin dostigne maksimum, on se pretvara u Jang… Kad hladnoća dostigne svoj vrhunac, ona postaje toplota, kada toplota dostigne vrhunac, nastaje hladnoća.
Ipak, Jin ne može da doživi preobražaj bez izvesne količine Jang, a Jang ne može da doživi preobražaj bez Jin, to jest uslov je da se desi preobražaj je postojanje izvesne količine suprotnog principa.
To simbolizuje crna tačka na belom i bela tačka na crnom polju sheme Velike granice.
Na koncepciji Jin-Jang zasnivaju se ne samo teorijske predstave drevne istočne medicine, već i dijagnostika i lečenje.
Za životne aktivnosti ljudskog organizma glavno je postizanje stanje ravnoteže između Jin i Jang, njihova potpuna harmonija. Poremećaj te ravnoteža dovodi do patologije.
U celini svako fizičko ili psihičko stanje, kod koga se zapaža višak u odnosu na prihvaćenu normu, spada u Jang-stanje, a manjak – u Jin-stanje (na primer, povišena temperatura je Jang-stanje, a drhtavica Jin-stanje).
Na taj način se svi tipični simptomi bolesnih stanja mogu podeliti na dve osnovne grupe – Jang-sindrome i Jin-sindrome.


Polazeći od principa ravnoteže Jin i Jang, glavi zadatak lečenja u istočnoj medicini je uspostavljanje poremećenog balansa Jin-Jang, obezbeđivanje harmonije, što je prema evropskim predstavama zadatak uspostavljanja homeostaze, stimulacije odbrambenih sila i reaktivne sposobnosti organizma.


Principu Jin-Jang odgovara život, suprotnost je smrt. Slediti ga znači obezbeđivati mir; suprotstavljati se – znači izazivati poremećaj. Zato je lečenje potrebno sprovoditi pre no što se poremećaji ispolje.
Savremenim medicinskim jezikom to se može izraziti ovako: za svaki princip i dejstvo u organizmu postoji suprotni princip i suprotno dejstvo. Na primer, sistemu koji skuplja krvne sudove suprotstavljen je sistem koji širi krvne sudove; hormonskim materijama koje pojačavaju razmenu, suprotstavljeni su hormoni koji smanjuju razmenu. Bolesti koje nastaju naglo, sa povišenom temperaturom, groznicom, nemirom, nesanicom, odnose se Jang. I suprotno, oboljenja koja se odvijaju hronično, sa osećanjem hladnoće, sa smanjenom razmenom, odnose se na Jin.
Sa pozicije savremene medicine to može da se shvati na primerima funkcionisanja i međusobne kontrole sistema koji rade suprotno jedan drugome. Na primer, delovanje simpatičkog nervnog sistema kontroliše parasimpatički nervni sistem, muške polne hormone kontrolišu ženski hormoni, i obrnuto. Procese bronhijalne opstrukcije kontroliše sistem koji izaziva širenje bronhija. Ali to je samo površinska predstava.
Pojmovi kao što su prazni i puni Jang- i Jin-sindromi mogu se posmatrati na primeru nivoa telesne temperature. Neznatna hipertermija, učestalo lupanje srca, nemir, nesanica, mogu da se jave ili zbog nedostatka materija koji kontrolišu hormone štitaste žlezde, usled čega se razvija tireotoksikoza (prema kineskoj terminologiji – prazni Jang sindrom) ili zbog pregrevanja bolesnika, gde se takođe javlja hipertermija (ali jača), učestalo lupanje srca, nemir (u tom slučaju to je puni Jang-sindrom).
Zato, iako simptomi oboljenja mogu biti u nečemu slični, lečenje mora biti potpuno drugačije. U prvom slučaju za normalizaciju ravnoteže potrebno je dodati normalni Jin, a u drugom slučaju potrebno je oduzeti spoljni (loš) Jang.
Učenje o Jin i Jang nalazi široku primenu u svim oblastima tradicionalne kineske medicine. Ono služi za objašnjavanje fizioloških funkcija raznih organa, za shvatanje patologije u cilju kliničke dijagnostike i terapije.
Lekarska praksa Istoka dokazuje uspešnu mogućnost regulisanja stanja sistema Jin-Jang delovanjem biološki aktivnih preparata na ceo organizam, stimulisanjem iglama aktivnih tačaka, masažom, psihoterapijskim meditacionim delovanjem i regulisanjem putem hrane.
Koncepcija „Jin-Jang“ pretpostavlja razmatranje bilo koje pojave u jedinstvu onog što se danas zove integrativnim pristupom. Za kineskog lekara ne postoji bolestan želudac ili bolesni bubrezi, on vidi odmah celo telo u interakciji njegovih delova. Jedan od principa lečenja je pravilo dodati ili oduzeti.

Sa gledišta tradicionalne kineske medicine, samo usled povećanja ili smanjenja Jin ili Jang, dodajući ili oduzimajući Jang ili Jin može se obnoviti izgubljeno zdravlje. Ali nema apsolutnog Jin ili apsolutnog Jang, u svakoj pojavi je prisutno i jedno i drugo. Jin i Jang su suprotni samo u odnosu jedno prema drugom.
Lekari, primenjujući u praksi te principe, kao izvore Jin i Jang široko koriste namirnice, ekstrakte biljaka i trava, uključujući i biološki aktivne preparate. Jer, kao i sve na ovom svetu, i hrana može biti Jin i Jang.
Jin hrana hladi, čini telo mekim i mlitavim. Kod viška, ona stvara umor, pospanost, bledilo, gubitak apetita.
Ne upotrebljava se više od dve jin namirnice istovremeno, organizmu će biti teško da se s njima  izbori. Kod dugotrajnog viška hrane Jin nastupa depresija, javlja se rastrojenosti, slomljenosti, povećava se ranjivost.

Jin i Jang namirnice

Namirnice „Jang“	Namirnice „Jin“
- kukuruz	- lubenica
- senf	- grožđe
- đumbir	- nar
- biber beli, crveni, crni	- limun
- rotkva	- mandarina
- banana	- breskva
- kruška	- šljiva
- smokve	- urma
- krompir	- plavi patlidžan
- repa	- grašak
- celer	- tikvica
- beli luk	- kupus
- mahunarke	- morska salata (laminarija)
- sočivo	- šargarepa
- susam	- krastavac
- heljda	- peršun
- pšenica	- paradajz
- pirinač	- spanać
- med	- tikva
- propolis	- kikiriki
- susamovo ulje	- pečurke
- suncokretovo ulje	- proso
- kukuruzno ulje	- svinjetina
- govedina	- tovljeni šaran
- ovčetina	- kefir
- piletina	- voda
- zečetina	- so
- pačetina	- skrob
- kravlje mleko	- prepeličje jaje
- testenina	- sirće
- brašno	- deverika
- vino	- smuđ
- čaj zeleni	- divlji šaran
- čaj crni	- kumis
- šećer	- stipsa (alaun)
- jaje kokošije	- pelen
- orah	- navala (prava paprat)
- mladi luk	- pupoljci breze

Jang namirnice donose toplotu, čine telo čvršćim. Kod viška njihovog korišćenja javlja se napregnutost, grozničavost, razdražljivost. Leti, kada je toplo vreme, preporučuje se više jin hrane koja rashlađuje. Zimi prvenstvo treba davati jang hranu koja zagreva.