среда, 18. јул 2012.

Sterilizator za dečije flašice i ozonator za voće i povrće sa aktivnim kiseonikom na akciji


A  K  C  I  J  A 
... do 25.07.2012.

TIANSHI OZONATOR

TIENS ČAROBNI JASTUK
PREČIŠĆIVAČ ZA VOĆE I POVRĆE  -10%, 15.894 din       MULTIFUNKCIONALNI JASTUK -10%, 7.443 din                         MASAŽNI TEPIH -10%, 2.970 din
MASAŽNI TEPIH
VAŠ TIENS

Klini na link ispod i Upiši Ime i e-mail i dobićeš
VREDAN e-book "Koncepcija Hladno i Toplo"
https://app.mailerlite.com/webforms/landing/p2j9c4
 

Prezentacija Tianshi proizvoda 19.07.2012 godine četvratak Beograd

PREZENTACIJA-PREDAVNJE TIENS-TIANSHI PROIZVODA 19.07.2012 GODINE BEOGRAD




Dragi Saradnici!
Pozivamo Vas na prezentaciju TIENS proizvoda sutra 19.07.2012. u 17h u ulici Gavrila Principa 57.
Dođite i saznajte sve o TIENS Prečišćivaču voća i povrća, kojim možete tretirati i meso, frižider, vazduh, kožu lica i tela i još mnogo toga.
Ako želite da ozonom prečistimo meso, voće ili povrće koje ste kupili, javite se u prostorije TIENS-a na 6649-142
( prva 3 Saradnika imaju pravo, zato budite brzi!!!)
Spirulina sa jezera Cinghaj
Takođe, sutra pričamo i o TIENS Spirulini!
Najboljoj Spirulini na svetu!
Dođite da saznate gde se gaji ova Spirulina i zašto je najbolja.
Sve informacije i odgovore na Vaša pitanja pripremila je gospođa Milka Orlić
Čekamo Vas!
Vaš TIENS

понедељак, 16. јул 2012.

уторак, 10. јул 2012.

Medicinska zubna pasta Tianshi

ZUBNA PASTA

Domaci linkovi
Napisao Milan Stanić
 „Tianshi“ zubna pasta Tiens Serbia
Glavni sastojci: ekstrakt glatke sarkandre, ekstrakt japanskih orlovih noktiju, ekstrakt cvetova divlje hrizanteme, biljni glicerin, sorbit, dejonizovana voda.
Svojstva: ekstrakt glatke sarkandre ima antivirusno, antibakterijsko delovanje širokog spektra, otklanja bolove i upalne procese. Ekstrakt japanskih orlovih noktiju (lonicere) je prirodno antibakterijsko i antivirusno sredstvo. Ima jedinstvenu osobenost: za razliku od sintetičkih antibiotika kao što je triklozan, suzbija rast štetnih i mikroorganzama koji izazivaju truljenje, uspostavljajući pri tom balans prirodne mikroflore u usnoj duplji. Stimuliše lokalni imunitet. Osim toga, ekstrakt japanskih orlovih noktiju sadrži veliku količinu rutina i drugih bioflavonoida, prirodni „vitamin C“. Sve te komponente pomažu jačanju zidova krvnih sudova i sprečavaju povećano krvarenje desni. Lonicera takođe ima izraženo i brzo dezodorišuće dejstvo, koji se može porediti sa delovanjem mente.
Divlja hrizantema je jako aromatična vrsta jestive hrizanteme čije je lišće bogato kalcijumom i vitaminima A i B1, poboljšava elastičnog krvnih sudova, sprečava krvarenje desni. Ima antiinflamatorno i antitoksično dejstvo.
Sorbit spada u šećerne alkohole. Deluje protiv karijesa.
Osnovna svojstva i funkcije:
  1. pomaže jačanju zubne gleđi, otklanja mikro naprsnuća,
  2. povećava otpornost zuba na kiseline,
  3. sprečava razvoj karijesa,
  4. ispoljava lokalno protivzapaljensko delovanje,
  5. daje svežinu dahu,
  6. štiti od patogenog delovanja štetnih mikroorganizama desni, zube i tkiva usne duplje,
  7. vrši prevenciju paradontoze,
  8. „otklanja krvarenja desni“,
  9. predstavlja lokalni izvor hranljivih materija,
10.  normalizuje mikrofloru usne duplje,
11.  otklanja bolove u desnima,
12.  ima protivtumorsko delovanje (vrši prevenciju onkoloških oboljenja usne duplje),
13.  dobro izbeljuje pošto sadrži abrazivne materije od mekog silicijuma.

Indikacije:
  • stomatitis,
  • parodontoza
  • karijes
  • krvarenje desni
  • neprijatni zadah iz usta
  • osetljive desni
  • prevencija onkoloških oboljenja usne duplje

Način primene:
Na četkicu za zube istisnuti iz tube zubnu pastu u količini zrna pirinča. Prati zube ujutru i uveče najmanje tri minuta dobro masirajući desni.
Težina: 135 gr.

среда, 27. јун 2012.

Digest i Inner Wellness ponovo u prodaji

 

od danas ponovo u prodaji !!!
Čekamo Vas!!!
Vaš Tiens
Pouzećem dostavljemo u sve gradove u Srbiji.

петак, 8. јун 2012.

Tianshi - Tiens Srbija

Tianshi Tiens Serbia

Tianshi Tiens Serbia KinezTIENS ZVANIČNO U SRBIJI

TIENS je svetu otvorio vrata bogate riznice vekovima sticanog znanja zdravog načina života u skladu sa prirodom i prirodnog načina održavanja zdravlja. Principi drevne kineske tradicionalne medicine utkani su u dodatke ishrani kompanije Tiens:
  • Postizanje energetskog balansa poznatog YIN – YANG
  • Život u skladu sa prirodom - TEORIJA PET ELEMENATA
  • Satnicu maksimalnog i minimalnog rada sistema i organa u našem organizmu.
Tiens je danas vodeća kompanija u svetu u proizvodnji dodataka ishrani i aparata koji, redovnim korišćenjem i primenom, regulišu našu unutrašnju homeostazu – naše zdravlje. Tiens je svetu poklonio izvanredan i siguran put najboljoj preventivi, ali i ozdravljenju  kada su problemi već prisutni.
Tiens je pravno prisutan u 190 država, ima strateške veze sa kompanijama iz više od 20 država u svetu.
Tiens nudi i izvanrednu poslovnu priliku širom sveta.
Tiens ima strogi sistem kontrole kvaliteta o čemu svedoče, ovde naveden mali deo, dobijenih sertifikata i priznanja:
  • Prvi ISO 9002 u Kini
  • Sertifikat FDA – Američke agencije za kontrolu kvaliteta
  • Veliki broj zlatnih medalja Svetske zdravstvene organizacije
  • Kosher sertifikat jevrejske zajednice
  • Halal sertifikat islamske zajednice
  • 190 sertifikata država u kojima su pravno prisutni
  • 2009 proglašeni su za Brend godine u Kini
  • Jedini su proizvođači organskog kalcijuma u jonskoj vezi usvojivog do 98%
  • Sertifikat za najbolje dodatke ishrani za kosmonaute
  • Sertifikate i dozvolu za puštanje proizvoda u promet u Srbiji

Ujedinjene Nacije zvanično su pohvalile Tiens kao «Kompaniju najveće ekološke bezbednosti u svetu».
Naši proizvodi se šalju izbeglicama širom sveta koji boluju od najrazličitijih bolesti, jer je Tiens jedan od službenih dobavljača «zelenih» proizvoda za zaštitu zdravlja Ujedinjenih Nacija.
Tiens je donirao  više od 200 miliona USD humanitarnim organizacijama u svetu.
TIENS DODACI ISHRANI NISU LEKOVI TIENS DODACI ISHRANI NEMAJU ANALOGA NI KONKURENCIJU NI U SRBIJI NI U SVETU
Preporuka u primeni Tiens dodataka ishrani je jedinstvena čime se mnogostruko brže ispoljavaju njihova pozitivna svojstva. Odvija se u tri faze:
  1. Čišćenje organizma: eliminisanje pretećih taloga po zdravlje
  2. Dopuna elemenata koji nedostaju organizmu – uslova za regulisanje rada svih sistema u organizmu čoveka i uspostavljanje pravilnog funkcionisanja istih.
  3. Revitalizacija oranizma kojom se usporava proces starenja

KORDICEPS se na Tibetu smatra Darom Bogova, nosi se kao talisman i smatra najboljim sredstvom za prirodno jačanje imuniteta i zdravlja.
Sportska senzacija: U Nemačkoj je 1993.g. ženska Kineska reprezentacija oborila 9, a u Rimu 1994.g. još 5 svetskih rekorda: u trci na10.000m za 42’’, na 3000m za 10’’. Tako je SVET ponovo otkrio Kordiceps!
Smatraju se najboljim sredstvima za eliminaciju svih masnoća i regulaciju tečnosti u organizmu. Regulišu mnoge metaboličke procese u organizmu.
PRIMENOM popularnog ČEŠLJA
Postižu se vrhunski rezultati kod
normalizacije pritiska, ako je sačuvana folikula na korenu dlake, rešava ćelavost i vraća kosi prirodnu boju,
smanjuje bolove...
Kordiceps Tianshi Tiens Serbia
antili3 Caj Tiens Tianshu
IKAN
Mnogostruko jači od Žen Šena koji ima 20 saponina dok Ikan ima 84
Protiv depresije i stresa, jača volju, jača organizam čuvajući ga od oksidacije, usporava process starenja, poboljšava mikro cirkulaciju organizma, funkciju polnih žlezdi i opšte stanje organizma.

HOLIKAN
U Holikanu je rasveratrol čija je aktivnost 4-5 puta jača od beta karotena, od vitamina E 50, od vitamina C 20 puta kao i od vitamina A, cinka, selena nekoliko puta.
OZONATOR
Ozonator sa aktivnim kiseonikom
Čisti meso, voće, povrće, vodu, vazduh u prostoru od
neprijatnih mirisa,
Gljivična oboljenja nogu.

Antili3 caj Tianshu Tiens Srbija
Holikan Tianshu Tiens Srbija
Ozonator Tianshu Tiens Srbija
 
Informacije na 062/521-217 Milan

Ishrana - varenje sa aspekta KTM-e

ISHRANA - VARENJE HRANE SA ASPEKTA KTM-e

El. pošta
Napisao Milan Stanić
ISHRANA – varenje hrane sa aspekta Kineske tradicionalne medicine
Prema shvatanjima kineske medicine, nepravilna ishrana je osnovni uzrok nastanka poremećaja metaboličkih procesa, kod kojih, pre svega, stradaju organi za varenje.
U skladu sa kineskom medicinskom teorijom, glavni organi za varenje su slezina i želudac. Oni se međusobno nalaze u takozvanim unutrašnje-spoljnim odnosima. To znači da oni čine par Jin-Jang, isto kao što su muž i žena par u porodici. Slezina je Jin, i nalazi se dublje u odnosu na želudac, dok želudac predstavlja Jang, i smešten je više sa spoljne strane.
Kad jedemo, hrana i tečnosti dospevaju direktno u želudac, gde se postepeno razlažu na sastavne delove. Na Istoku se taj proces naziva „truljenjem i sazrevanjem“, dok se želudac upoređuje sa kotlom ili posudom za fermentaciju. Zatim na red dolazi slezina, koja deli čist i mutan deo svarene mase hrane. Čisti deo, koji se drugačije naziva finom supstancom hrane i tečnosti, transformiše se u Či i krv i šalje nagore, prema srcu i plućima, a odatle se širi u ostale organe tela. Pošto slezina ima ključnu ulogu u proizvodnji Či energije i krvi, njen izbalansiran rad je od vitalnog značaja za zdravlje i normalno funkcionisanje ostalog dela organizma.
Kad se čovek rodi, njegova slezina i želudac su slabi i nerazvijeni. Da bi slezina i želudac sazreli, sakupili snagu i počeli efikasno da funkcionišu, potrebno im je šest-sedam godina. Prema tekstu „Nej Žinj“ („Unutrašnja klasika“), želudac, creva, pa samim tim i slezina, počinju da slabe, i već oko trideset pete godine zbog starenja gube sposobnost za rad. To znači da približno oko trideset pete godine, zbog brojnih bolesti, poremećaja i nepravilne ishrane, funkcionalne sposobnosti slezine i želuca se smanjuju, zbog čega se u toj istoj meri smanjuje sposobnost slezine za proizvodnju Či energije i krvi.
U kineskoj medicini je uobičajeno da se želudac i creva posmatraju kao jedna celina. Na taj način, funkcije creva se često pripisuju funkcijama želuca. Kada slezina pošalje finu supstancu ili čisti deo svarene hrane nagore, i pretvori je u Či i krv, želudac šalje mutne otpade nadole. Taj proces se naziva podizanjem čistoće i spuštanjem mutnoće.
Tanko crevo šalje u mokraćnu bešiku tečne komponente otpada, odakle se one izlučuju iz organizma u vidu urina; kroz debelo crevo se, u vidu fekalija, izlučuje tvrda masa otpadnih materija.
U kineskoj medicini se jetra ne smatra jednim od organa za varenje. Ali, nezavisno od toga upravlja raspoređivanjem Či energije u organizmu. Drugim rečima, od jetre zavisi nesmetan tok Či energije. Podizanje čistoće i spuštanje mutnoće pomoću želuca (i crevima, kao produžetku želuca) je mehanizam Či energije, a taj mehanizam može da deluje neprekidno, samo ako ničim nije ograničen tok Či energije. To znači, da ako je, iz bilo kog razloga, jetrina funkcija raspoređivanja Či energije slabi ili nestaje, dolazi do poremećaja slobodnog toka Či energije i funkcionisanja tog mehanizma. A ako mehanizam Či energije nepravilno funkcioniše, može da dođe do poremećaja probavnih funkcija slezine i želuca.
Glavni uzrok gubitka kontrole jetre nad raspoređivanjem Či energije su stresovi, razočarenja i emocionalni padovi. To se sa kineskog može prevesti kao „neostvarene želje“.
Kao i jetra, bubrezi, prema shvatanju kineske medicine, ne pripadaju organima sistema za varenje. Štaviše, neposredno učestvuju u procesu varenja. Bubrezi kontrolišu životnu vatru. To je drugi naziv za Jang bubrega ili vatru bubrega.
Jang bubrega nastupa u ulozi glavne „grejalice“ celog organizma, koja „greje“ sve ostale unutrašnje organe i organe sistema za varenje, i pomažu im da na pravi način obavljaju svoje dužnosti. Prema kineskoj medicinskoj teoriji, sve fiziološke transformacije organizma predstavljaju temperaturne promene, jer sve procese transformisanja obavlja Či Jang koji je, u suštini, topao.
Naročito slezina ne može da vrši funkciju proizvodnje i transformisanja Či i krvi bez pomoći Jang bubrega, koji je smešten niže. To znači da se slabljenje ili trošenje Či energije slezine na kraju odražava na Jang bubrega, koji takođe slabi i prestaje normalno da funkcioniše. I obrnuto, ako se iz bilo kog razloga istroši i oslabi Jang bubrega, to sigurno dovodi do slabljenja i trošenja slezine.
Osim toga, slezina, želudac i bubrezi su tesno međusobno povezani preko metabolizma tečnosti. Tečnosti organizma nastaju u želucu. Njihov čisti deo, koji se dobija tokom procesa varenja, slezina transformiše i šalje nagore, a to znači da ih Či slezine šalje prema plućima, odakle se šire po celom organizmu pomoću Či energije pluća, koja takođe nastaje u slezini. Mutni deo tečnosti se šalje iz želuca nadole, kroz tanko crevo u mokraćnu bešiku. Či mokraćne bešike je izvedena od Či bubrega (ova dva organa čine Jin-Jang par).
To znači, da proces metabolizma tečnosti takođe tesno međusobno povezuje želudac i bubrege. U Kini se kaže da su „bubrezi brana za želudac“. To znači da Či bubrega drži mokraćnu bešiku zatvorenom i u njoj čuva tečnosti koje je poslao želudac. Ako se želudac pregreje i počne preterano aktivno da vrši svoje funkcije, tako što šalje obilne količine tečnosti u mokraćnu bešiku, radi njihovog daljeg izlučivanja iz organizma, to na kraju dovodi do iscrpljivanja Či energije bubrega. Isto tako kao što Či bubrega proizvodi Či energiju mokraćne bešike, koja je odgovorna za izlučivanje tečnosti iz organizma.
U kineskoj praksi se smatra da je proces starenja osnovni uzrok slabljenja bubrega, mada se u kineskoj medicinskoj literaturi, osim toga, navodi da se povećana seksualna aktivnost negativno odražava na bubrege kao i savremeni način života – upotreba takvih „stimulativnih“ droga, kao što su kokain i amfetamini i čak neki lekovi, na primer, prednizon i ostali kortikosteroidi.
S ozbirom da slezina upravlja mišićima i telom, kineska medicina uzroke gojaznosti i iscrpljenosti pre svega vidi u patološkim promenama slezine. Pošto se slezina i želudac „otvaraju“ preko usne duplje, promena ukusa, pojavom neprijatnog ukusa u ustima ili smanjenjem osećaja za ukus, smatraju se patološkim promenama ova dva organa. Štaviše, promena apetita –  gubitak ili osećaj stalne gladi – obično ukazuju na to da su ovi organi pogođeni nekom bolešću.
Još u 2.veku pre nove ere, kineski lekari su znali da, na primer, dijabetes melitus nastaje zbog „neumerenog konzumiranja masnih, brašnastih i slatkih namirnica“. Preterano konzumiranje šećera i slatkiša, nanosi ogromnu štetu na pet unutrašnjih organa i dvostruko utiče na organizam. Najpre se oštećuje slezina, a zatim bolest prodire u pet unutrašnjih organa.“Pet ukusa dospeva u želudac i svaki od njih se ponaša kako želi ... Šećer najpre dospeva u slezinu“.
Šećer može da održava funkcionalnu aktivnost slezine i da joj daje snagu, ipak, ako je u većim količinama - može da je prepuni. Tako, preterano konzumiranje slatkih namirnica može da šteti slezini. Ako se ispostavi da slezina ne može da transportuje tečnosti u organizmu u onim količinama kao ranije, one počinju da se nagomilavaju i pretvaraju u sluz, koja sprečava slobodan tok Či energije. Pošto proizvodnja i transformisanje Či energije i krvi zavise od normalnog funkcionisanja slezine, Či energija i krv slabe i troše se. Slabljenje slezine, zbog preteranog konzumiranja slatkiša, manifestuje se gasovima u stomaku posle jela, osećaju umora i gubitka snage, pospanošću, gojaznošću, a ponekad i otocima donjih ekstremiteta i pojavom vodene bolesti.
Mnogi lekari su ispravno primetili da pacijenti, koji su se navikli da konzumiraju slatku hranu u većim količinama, često osećaju psihičku i emocionalnu napetost. Ta uzajamna veza između želje za slatkišima i emocionalnom napetošću uslovljena je dvoma samostalnim, ali međusobno tesno povezanim mehanizmima bolesti.
Prvo, ako zbog stresova i neprijatnosti jetra oslabi, onda obično preusmerava taj uticaj na slezinu, koja se takođe iscrpljuje i slabi. Sladak ukus održava Či energiju slezine. Zato i nije čudo da se slezina, koja se troši i slabi, trudi da apsorbuje šećer u većim količinama. Na našu nesreću, preterano konzumiranje šećera ili previše slatke hrane (za razliku od šećera, koji je sadržan u prirodnim namirnicama) još više uništava slezinu.
Drugo, prema kineskoj medicini, sladak ukus otklanja napetost: „Kod stanja napetosti, konzumiranje slatkih namirnica automatski oslobađa od tog osećaja“. To znači da osobe koje se nalaze u stresnim situacijama, podsvesno teže da jedu što više šećera i slatkih namirnica, ne samo da bi održale Či energiju, već i da bi otklonile tu napetost.
U početnim stadijumima hipoglikemije (smanjenje nivoa šećera u krvi), većina pacijenata prolazi kroz tu fazu. Prilikom konzumiranja šećera u velikim količinama, funkcionalne sposobnosti slezine se znatno pogoršavaju. To je podsticaj za nastanak disharmonije u odnosima između jetre i slezine, zbog čega pacijent oseća potištenost u kombinaciji sa  pojavom iznenadnih uzbuđenja i razdraženosti.
Ako slezina slabi, u njoj se nagomilava sluz, što se manifestuje nastankom osećaja straha i nesanice. Prilikom slabljenja slezine, takođe se troše i slabe Či energija i krv. Hranljive materije prestaju da dospevaju u jetru i u odgovarajuća tkiva, i to u žile, nokte, genitalije i oči. Hranljive materije više ne dospevaju u srce, i zato je duša koja naseljava srce, zbog toga uznemirena. To se može manifestovati nesanicom, nervnom napetošću, osećaju nemira i čestim lupanjem srca. Kad slezina slabi, neizbežno slabe i pluća, jer ona dobijaju Či energiju direktno iz slezine. Takođe, zbog uzajamne zavisnosti slezine i bubrega, slabljenje slezine nanosi štetu i bubrezima.
Tako su svih pet unutrašnjih organa pogođeni, pa ako emotivna napetost slabi jetru, slezina će apsorbovati veće količine šećera.
Ako je jetra oslabljena, trpi pregrevanje. To pregrevanje, koje slabi ili transformiše, često se prenosi u želudac. Osim toga, želudac se takođe može pregrejati zbog pregrevanja celog organizma ili konzumiranja određenih vrsta namirnica u preteranim količinama. To su: masna i pržena hrana, ljuta, vruća i biberena hrana, a takođe, ma kako to zvučalo čudno, hladni i zamrznuti proizvodi.
Patološka temepratura u želucu ima dve posledice. Prvo, kada se širi, podiže se nagore i oštećuje pluća i srce koji se nalaze iznad želuca, a takođe i organe čula, smeštene u najvišoj tački organizma, tj. u glavi. Drugo, ako se pregrevanje nastavlja i ne slabi, ono dovodi do apsorbovanja i uništavanja Jinga. To znači da patološka temperatura želuca može da se prenese u pluća i srce i da dovede do trošenja Jina srca, pluća, slezine, jetre, bubrega i samog želuca. Pored toga, trošenje Jina i krvi ili unutrašnje pregrevanje, mogu da postanu uzrok unutrašnjeg pomeranja jetre.
Ako se tok Či energije jetre usporava i nestaje, a Či slezine iscrpi i oslabi, to sigurno vodi do zadržavanja krvi. To se događa zato što „Či pokreće krv. Ako se kreće Či, kreće se i krv. Ako se Či zaustavlja, zaustavlja se i krv“.
Tako, zastoj Či energije obavezno dovodi do zastoja krvi i, to najverovatnije kada je oslabljena Či energija slezine. Upravo se Či energija slezine transformiše u Či srca, koja pokreće ili gura krv, a upravo slezina proizvodi krv koja hrani krvne sudove. Ako hranljive materije više ne dospevaju u krvne sudove, one više neće biti u stanju da vrše svoju funkciju obezbeđenja krvotoka. Ako sluz sprečava slobodan protok Či energije i krvi, dolazi do zastoja krvi.

Dijetalna terapija
U nastavku teksta su data tri osnovna principa kineske terapijske dijete. Dijetetske terapije se primenjuju onda, kada se radi o bolesti koja je već prisutna.
1. Lečenje treba da bude zasnovano na razlikama u kliničkoj slici.
Prvi od tih principa - izbor dijete, zavisi od tipa bolesnika. Ono po čemu se kineska medicina razlikuje jeste to, da lekar leči bolesnika a ne bolest. Bolest se obično određuje prema manjem broju simptoma. Na primer, ne može se postaviti dijagnoza „glavobolja“ ako vas ne boli glava. Ipak, simptome bolesti mogu da osećaju razni ljudi i svako od njih će bolovati na drugačiji način. Osim toga, pacijenti mogu biti debeli ili mršavi, muškarci ili žene, stari ili mladi, i da imaju čitav niz drugih individualnih karakteristika.
Prema kineskoj metodi, slika bolesti predstavlja čitav niz simptoma i znakova koji  karakterišu bolesnike, a ne samo taj deo koji se tiče bolesti i njenog dijagnostikovanja. Odatle vodi poreklo i postulat kineske medicine: „Jedna bolest – različiti lekovi; različite bolesti – jedan lek“.
Zato možemo reći da kineska medicina ne leči bolest već kliničku sliku. Tradicionalna kineska medicina posmatra bolest kao disbalans. Taj disbalans može da nastane u telu čoveka, između različih vrsta Či energije, između unutrašnjih organa i žarišta, ili između različitih vrsta tečnosti u čovekovom telu. Naziv svake kliničke slike je opis onoga što predstavlja disbalans u organizmu čoveka. Ako se konstatuje da je kod bolesnika oslabljena praznina Či slezine, to znači da njegova slezina ne radi normalno.
Lečenje tog disbalansa i obnavljanje zdravlja bolesnika sastoji se u jačanju slezine i dopunjavanju njene Či energije. U tom slučaju, doktoru je jasno da sve što može da doprinese ostvarenju tog rezultata biće korisno za njegovog pacijenta, a sve što može da oslabi slezinu ili njen Či - štetno.
Ukoliko to primenimo na kinesku dijetetsku  terapiju, to bi značilo da sve namirnice i ishrana u celini, treba da se biraju na bazi toga da li će obnoviti normalan izbalansiran rad organizma bolesnika ili ne. Namirnice koje pomažu da se uspostavi balans, biće prepisane u dijeti, namirnice koje otežavaju uspostavljanju balansa biće – izbačene. U „Nej Cinu“, klasičnom delu iz oblasti tradicionalne medicine, kaže se: „Ako je toplota - ohladi je; ako je hladnoća – zagrej je; ako je suvoća – ovlaži je; ako je vlaga – osuši je; ako je praznina – napuni je, ako je višak – isprazni ga“. Ako poštujemo ovaj princip, onda treba kod „vruće“ slike konzumirati „hladne“ namirnice, koje smanjuju temperaturu. I obrnuto, kod „hladne“ slike treba konzumirati „tople“ namirnice koje greju.
2. Obavezno održati i zaštiti želudac i slezinu
Osnovni metod kineske medicine je – dati organizmu „ravnopravan suprotan“ stimulans da bi ga vratio u stanje ravnoteže. I bez obzira na to, nezavisno od vrste bolesti, ne dolazi do promene u procesu varenja. A dijeta se ne menja. Pošto je u organizmu sve međusobno povezano: unutrašnji organi i žarišta, Či i krv, krv i telesne tečnosti, Jin i Jang, a srednje žarište – želudac i slezina – ima ključnu ulogu u funkcionisanju celog sistema međusobnih veza, onda dijeta koja jača slezinu koristi celom organizmu.
Drugim rečima, prilikom lečenja bolesnika sredstvima kineske dijetetske terapije treba biti oprezan. Mada su prohladne i hladne namirnice pogodne za lečenje vrućih bolesti, ne treba ih preterano konzumirati. U protivnom, to može da nanese štetu slezini, koja predstavlja izvor zdrave i pravilne Či energije. S tim u vezi, slezina ne može da proizvodi dovoljnu količinu Či energije, što dovodi da pogoršanja opšteg stanja bolesnika umesto da donese olakšanje. Kod „toplih“ bolesti ne treba konzumirati „tople“ namirnice, već se treba uzdržavati i od prekomernog konzumiranja „hladnih“ namirnica. Nekoliko pažljivo odabranih „hladnih“ namirnica, koje pogoduju lečenju te bolesti, u kombinaciji sa neutralnom dijetom – „to je ono što bi doktor preporučio“.
Zato, kada je reč o kineskoj dijeto-terapiji, važno je prihvatiti pravilo da drugi princip menja i slabi prvi princip.
Bez obzira na vrstu bolesti, treba zaštiti i održati srednje žarište – želudac i slezinu. To je – ključ za održanje zdravlja i lečenje bolesti.
3. Izbegavajte zabranjene namirnice
Postoje neke namirnice koje treba izbegavati, a postoje i namirnice, koje su u nekim slučajevima strogo zabranjene. Na primer, glatka „sjajna“ hrana, kao što je med ili spanać, kontraindikovani su kod proliva ili nemogućnosti zadržavanja sperme.
Postoji čitava grupa namirnica koje se na kineskom nazivaju „fa u“. Slog „fa“ znači „izlučivati, isterivati“, „u“ – „materija, supstanca, suština“. Produkti fa u imaju svojstvo da izbacuju Jang Či. U većini slučajeva nastanka crvenog osipa na koži (koji je znak „tople“ bolesti), Jang Či je nepravilno raspoređen sa spoljne strane tela čoveka. Ako čovek bude koristio fa u, to će dovesti do još veće koncentracije Jang Či na spoljnoj strani tela ili na njegovoj površini, pa će osip na koži biti veći. Zato fa u ne sme da koriste ljudi koji boluju od crvenog kožnog osipa, kod takvih bolesti kao što su koprivnjača, ekcemi, psorijaza i neurotički dermatitis.
Šta je fa u? Pilići, morski račići, jastog, mekušci, dagnje, pistaći su – glavne i najčešće konzumirane namirnice fa u.  To su namirnice koje su „tople“ po svojoj prirodi i dopunjavaju bubrežno-jetreni Jang. Takve namirnice su još i „vlažne“ i njihovo konzumiranje dovodi do povećanja vlažnosti i temperature. Kod crvenog osipa na koži, treba se odreći konzumiranja tih namirnica. Zanimljivo je da su  fa u – namirnice koje zapadna medicina ubraja u jake alergene.
Opšte preporuke, koje se mogu primeniti na većinu najrasprostranjenih kliničkih slika disbalansa.
Takvi poremećaji su:
1. praznina i vlažnost slezine
2. depresija jetre i pregrevanje želuca
3. istrošenost bubrežnog Jina
4. vlažna toplota

1. Praznina i vlažnost slezine
Slezina može da bude prazna ili slaba, zbog preteranog umora, nemira, prekomernog konzumiranja slatkog i hladnog, kao i preteranog konzumiranja svežih namirnica i napitaka. Kada slezina oslabi, usporavaju se njene funkcije prenosa i transformisanja. Obično to dovodi do nagomilavanja vlažnosti u slezini, koja se naziva patološkom ili nezdravom vlažnošću. Pri tom, nagomilana vlažnost negativno deluje na Jang slezine, tj. na vatru srednjeg žarišta i začarani krug se zatvara. Slezina postaje suviše slaba da bi mogla da destiluje, izvlači i izlučuje vlažnost iz organizma i vlaga koja se nagomilava, ne dozvoljava slezini da obnovi svoj Či.
To je tipičan slučaj u kliničkoj praksi. Često se događa da slabljenje slezine počinje još u dečjem uzrastu, zbog nepravilne i nedovoljno raznovrsne ishrane. Slabost slezine se posebno proširila među stanovnicima zemalja Zapada. To se objašnjava nepravilnom ishranom odojčadi i dece, sklonošću ka slatkišima, preteranim konzumiranjem masti i ulja, konzumiranjem žitarica kao osnovne namirnice, našom sklonošću ka sirovoj i hladnoj hrani, intelektualnim i nervnim opterećenjima i nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Svi ovi faktori u zapadnim zemljama uslovljavaju pojavu slabosti i vlažnosti slezine kod ljudi. Pošto srednje žarište – želudac-slezina – ima vitalnu ulogu u obezbeđenju zdravlja celog organizma, slabost slezine dovodi do nastanka, pogoršanja i komplikacija mnogobrojnih bolesti.
Kod postavljene dijagnoze „slabost slezine“ bolesnik treba da izbaci iz upotrebe takve namirnice kao što su koncentrovani slatkiši – šećer, med, melasa, klenov sirup. Neke poslastice, na primer, ječmeni slad, po prirodi je „topao“ i nema tako loše dejstvo na slezinu kao beli šećer. Štaviše, sve koncentrovane poslastice mogu da dovedu do preteranog generisanja vlažnosti i prepunjavanja slezine.
Konzumiranje hladne hrane treba svesti na minimum. Ako su se hrana i napici čuvali u frižideru, pre upotrebe ih treba zagrejati makar do sobne temperature. Posebno treba izbegavati konzumiranje hladne hrane i napitaka u kombinaciji sa ostalom hranom, jer to smeta varenju tople hrane.
Pored toga, treba izbegavati konzumiranje energetski prohladnih i hladnih namirnica. Tu su sledeće namirnice: salata, celer, mango, prosena prekrupa, kruške, japanska jabuka, spanać, paradajz, pšenica. Preterano konzumiranje ovih namirnica dovodi do hlađenja srednjeg žarišta i Janga slezine. Ako se ove namirnice koriste u sirovom obliku, onda se pojačava njihovo dejstvo hlađenja na slezinu.
Pored toga, treba izbegavati konzumiranje vlažnih namirnica i ograničiti količinu napitaka koji se konzumiraju istovremeno sa hranom. U vlažne namirnice se ubrajaju: mleko i mlečni proizvodi, agrumi, sok od ananasa, paradajz, šećer i slatkiši, kao i masti i ulja. Neke osobe, koje boluju zbog vlažnosti slezine, mogu da osećaju stalnu žeđ. Taj, prividni paradoks, traži objašnjenje. Pošto se tečnost ne prenosi od srednjeg žarišta do drugih organa i tkiva u telu, one osećaju nedostatak vlažnosti. Ipak, što više čovek troši tečnosti, to se slezina sve više prepunjava vlažnošću i u manjoj količini je prenosi drugim organima, zato je sve veća žeđ i – krug se zatvara. Bolestan čovek može da troši manje tečnosti, naročito istovremeno sa hranom. U početku će se osećaj žeđi povećati, ali će uskoro organizam naterati slezinu da snabdeva vlažnošću ostale organe i balans tečnosti će se uspostaviti. Obično se to događa posle dva-tri dana.
Osobe koje pate od slabosti slezine, treba da konzumiraju više barenog povrća, barenog pirinča, manje količine relativno suvih proteina životinjskog porekla (piletinu, ćuretinu, belu ribu), i sasvim malo voća, koje se preporučuje u barenom obliku. Osim toga, treba da u svoj obrok uključe umerenu količinu začina i dodataka, koji su prosušeni i koji greju a jačaju slezinu, kao što je – srdiš, crni biber, đumbir (sušeni i sveži), cimet, muskatni orašćić. Hrana treba da bude laka i da se lako vari, dajte prednost supama i barenim jelima. Hranu treba pažljivo sažvakati. Kao dopunu, lekar može da preporuči uzimanje probavnih enzima za održanje želuca i slezine.
2. Depresija jetre i pregrevanje želuca
Predstavlja drugu, prilično rasprostranjenu kliničku sliku na Zapadu. Depresija jetre znači stagnaciju Či energije. Uzrok je to, što je jetra pritisnuta i slobodno ne pliva. Sve to najčešće izaziva emotivni stres, a u kineskoj tradicionalnoj medicini se naziva unutrašnjim oštećenjem zbog sedam strasti. Jetra je odgovorna za širenje Či energije i obezbeđenje njenog slobodnog toka. Bilo koji emotivni stres može da izazove stagnaciju Či energije jetre, ipak, najjači uticaj imaju takve emocije kao što su ljutnja, razdražljivost, netrpeljivost, osećaj beznadežnosti.
Iako depresija jetre i stagnacija Či energije nastaju zbog emotivnih i intelektualnih preopterećenja, dijetološki faktori mogu dovesti do komplikacija. Slobodni tok Či energije slezine delimično zavisi od slobodnog toka Či energije jetre. Kod prejedanja dolazi do neprohodnosti hrane kroz želudac i creva, što otežava slobodan tok Či energije želuca i slezine, što sa svoje strane negativno deluje na Či jetre. Zato osobe koje pate od stagnacije Či energije jetre, ne treba da se prejedaju i da konzumiraju mnogo zasitne hrane koja se teško vari.
Drugim rečima, treba se uzdržati od upotrebe koštunjavog voća, orahovog ulja, hleba i mesa u većim količinama.
Kada je jetra pritešnjena, prepunjava se Či energijom. Pošto je Či toplota, onda se jetra pregreva. Ova pojava se naziva transformišućom ili stagnacionom toplotom. Zato tada treba izbegavati energetski vruće namirnice, tj. vruću, ljutu, začinjenu hranu. Često u tim situacijama čovek poželi nešto ljuto, začinjeno, a pošto začini stimulišu Či energiju, to, makar i privremeno, dovodi do slabljenja depresije, nestaje osećaj uznemirenosti. Ipak, ako jetra nije samo pritešnjena već i pregrejana, onda energetske vruće namirnice samo povećavaju toplotu i komplikuju sliku stanja. Umesto toga, treba da povećate fizičko opterećenje, pogledate veseo film, relaksirate se, pokušate da rešite neki životni problem, koji je mogao da izazove razdražljivost i ljutnju.
Pošto i jetra i želudac primaju toplotu od vatre koja se nalazi kod vrata života, onda se u slučaju pregrevanja jednog od njih i drugi organ takođe pregreva. Drugim rečima, pregrevanje jetre često prati i pregrevanje želuca. Pošto jetra i žučna kesa čine Jin-Jang par, onda se prilikom zagrevanja jetre, po pravilu, primećuje se pregrevanje žučne kese. I sve se to komplikuje vlažnom, slabom slezinom.
U tim slučajeva treba da se odreknete alkohola, kafe, masne hrane i mesa, kao i da smanjite, koliko je moguće, upotrebu hemijskih materija i konzervanasa. Treba biti oprezan sa dijetom, jer se u tom slučaju može primetiti povećan apetit, naročito zbog hladne hrane i napitaka.
U izuzetnim slučajevima, kada pacijent ima zdravu slezinu, koja odlično funkcioniše, i pregrejanu jetru, lekar mu može preporučiti upotrebu nekih hladnih namirnica, kao što su: sveža salata, celer, tofu, spanać, proklijali pasulj, rotkvicu, koriander  itd. Naravno, ne treba preterivati ni sa ovim namirnicama. Treba konzumirati što više sveže pripremljenog povrća, naročito tamnije boje, sočnog zeleniša.
Prema Nej Cinu (Unutrašnja klasika), glavnom delu iz oblasti kineske medicine, u slučaju bolesti jetre treba pre svega lečiti slezinu, jer prema teoriji o pet faza, slezina će biti sledeći organ koji će pogoditi bolest, ako do tada već nije. Zdrava, jaka slezina će pomoći pregrejanoj jetri. Zato treba održavati slezinu, u kombinaciji sa konzumiranjem prohladnih i hladnih namirnica za lečenje jetre, žučne kese i želuca.
Prilično često osobe, koje imaju prepunjenu jetru, koja stagnira, pitaju šta treba da rade i čega da se uzdrže. Oni bi želeli da dobiju precizan spisak u kom će detaljno biti naveden spisak jasnih i tačnih uputstava u vezi sa preporučenom ishranom. Takva želja je znak disbalansa organizma. Bolestan čovek mora to da shvati i da se opusti. Na kraju krajeva, depresija jetre i stagnacija Či energije je bolest emotivnog porekla i protiv nje se treba boriti, pre svega, na emotivnom planu. Ako se bolesnik koncentriše samo na dijetu, to znači da nije shvatio suštinu dijagnoze. Glavno uputsvo za lečenje, u tom slučaju je – opuštanje.
3. Istrošenost bubrežnog Jina
Tempo života na Zapadu je prebrz. Preterano smo stimulisani, nalazimo se u stalnom pokretu, i trudimo se da sa oba kraja zapalimo sveću života. Seks, droga i rokenrol dovode do rasipničkog gorenja materije Jin i suštine Cin. Sve to dovodi do slabljenja i nekvalitetnog rada bubrega, jer su ispravan Jin i suština koncentrisani upravo u burezima.
Prema kineskoj medicinskoj teoriji, proces starenja predstavlja slabljenje bubrega. Može se reći da je čovek star toliko, koliko pravilno rade njegovi bubrezi. S godinama, naš organizam počinje da troši Jin. Telo se suši i bora, čovek se krivi, njegova kosa sedi i opada, ispadaju zubi, pogoršava se sluh i vid, smanjuje seksualna i intelektualna aktivnost. Sve to kineska medicina pripisuje slabosti i istrošenosti bubrega.
Par želudac-slezina dobija energiju od bubrežnog Janga i od vatre koja se nalazi pored vrata života. S druge strane, hrana koju je želudac svario i koju je usvojila slezina, pretvara se u suštinu Jin, koja zapljuskuje i hrani bubrege. Osim toga, prema Nej Cinu, Jang želuca i aktivnost creva počinju da opadaju posle 35. godine života, pre nego što započne opadanje aktivnosti bubrega.
Jedan od razloga što se kod mnogih osoba na Zapadu primećuje rano trošenje Jina je u tome, što naša dijeta ne doprinosi održanju slezine i želuca, već je dobar rad slezine – jedini dijetološki način popunjavanja bubrežnog Jina. Ako slezina radi i šalje čisto nagore a mutno – nadole, onda se višak krvi i Či energije, koji se svakodnevno obrazuju, pretvaraju u suštinu i tokom spavanja koncentrišu u bubrezima. To znači da bolesnici koji pate od nedostatka bubrežnog Jina, treba da se pridržavaju osnovne dijete, koja je blagotvorna za sve organe srednjeg žarišta.
U tom slučaju, ipak, bolesnici treba da konzumiraju više mesa i proteina životinjskog porekla. U kineskoj medicini, namirnice koje direktno održavaju bubrege su meso i neki životinjski organi. To se može objasniti time, što su Jin organi kod čoveka – mišići i tkiva. Meso i životinjski organi sastoje se od istih molekula kao što su naši. Na taj način, organi i životinjsko meso su odličan gradivni materijal za obnavljanje Jina kod čoveka.
Kinezi u hrani koriste mnogo riba i životinja, koje se ne konzumiraju na Zapadu. Puževe, meduze, dagnje, mekušce, kornjače, sve vrste ptičjih jaja, organe raznih životinja – jajnike, bubrege, srce, jetru, mozak, a tu su i druga, za evropljane ekzotična jela kineske kuhinje, koja predstavljaju efikasno medicinsko sredstvo za dopunjavanje Či energije bubrega. Ipak, kineski lekari savetuju da ne treba preterivati sa  tim jelima, jer su veoma hranljiva (tj.odnos vej/či je u njima relativno visok). Zato što su ta jela bogata mastima, teško se vare i sadrže mnogo vlage. Da ponovimo, treba umereno konzumirati  tu hranu, jer ona ne samo da obnavlja Jin bubrega, već nosi i višak vlažnosti.
Možda se čitalac neće lako snaći u tome - kako čovek može istovremeno da boluje zbog nedostatka Jina i viška vlažnosti i sluzi, jer su i jedno i drugo – Jin, samo je prvi od njih – zdravi Jin a drugi – patološki. Štaviše, mnogi Amerikanci pate od jednog i drugog istovremeno. U kliničkoj praksi često se sreću slučajevi da čovek pati od viška vlažnosti, sluzi i debljine „spolja“, i iscrpljenosti „iznutra“.
„Unutra“ i „spolja“ – nisu potpuno precizni termini s tačke gledišta kineske tradicionalne medicine, ipak, mogu da pomognu čitaocu da shvati suštinu problema. Za takve bolesnike najbolje je da se pridržavaju osnovne dijete, predviđene za želudac i slezinu. Oni treba da se uzdaju u vezu sa srednjim žarištem i bubrezima i da se nadaju da će dobro varenje automatski dovesti do obnavljanja izgubljenog Jina. Ove metode lečenja nedostatka Jina pridržavao se Li Dun, jedan od najpoznatijih lekara dinastije Cin Juan.
Tako, osobe koje boluju od nedostatka Jina, treba da se odreknu slatkiša, alkohola, kafe i drugih stimulatora, kao i da ograniče konzumiranje suvih, ljutih, toplih jakih dodataka. Zato treba da dopune svoj dnevni obrok velikom količinom toplih supa koje se lako usvajaju, barenim povrćem i žitaricama i da u većoj količini konzumiraju belančevine životinjskog porekla. Ako bolesnik ne boluje od viška vlažnosti i sluzi, koje komplikuju iscrpljenost Jina, onda se takođe može dodati malo pšenice i ovsa, koji imaju efekat ublažavanja i smirivanja.
4. Vlažna toplota
Četvrti tipičan disbalans, koji se najčešće sreće u kliničkoj praksi su – različite vrste vlažne toplote. Najčešći uzrok toga su odstupanja u radu para želudac-slezina. Nepravilna ishrana, stres, premorenost, dovode do toga da slezina ne može da razlaže tečnosti i one, s obzirom da su teške, otiču nadole i nagomilavaju se u donjem delu tela čoveka. Ova preterana vlažnost sprečava slobodan protok Či energije. Či se sakuplja na mestima nagomilavanja tečnosti i, pošto je Či – toplota, onda na mestu njenog sakupljanja počinje pregrevanje. Ovo pregrevanje, u kombinaciji sa vlažnošću, u kineskoj medicini se naziva „ši-že“ ili vlažna toplota. U tehničkom smislu, to može biti puna, prazna ili depresivna toplota, ipak, u kombinaciji sa vlažnošću postaje vlažna toplota.
Vlažna toplota može da izazove probleme sa jetrom i žuči, kao i različite poremećaje u radu creva, žučne kese i reproduktivnih organa. Osim toga, može da bude uzrok raznih dermatoloških ili kožnih bolesti. Pošto se vlažna toplota obrazuje u donjem delu tela čoveka, teško je se osloboditi. To se objašnjava time, što se radi o teškim i nečistim tečnostima. Vlažna toplota se teško leči. Pored toga, vlažna toplota je, u izvesnom smislu, znak starenja.
Pošto je osnovni izvor vlažnosti – srednje žarište, glavna dijeta želudac-slezina pogoduje organima srednjeg žarišta, pomaže da organizam normalizuje proizvodnju vlažnosti. Čak ako je vlažna toplota nastala zbog prazne toplote, takav pristup može da popravi situaciju. Pored toga, osoba koja boluje od vlažne toplote u donjem žarištu mora da jede više namirnica koje hlade i koje doprinose mokrenju. To su ječam lubenica, vodeni kres, celer, šargarepa, kljukva i krastavac. Ipak, sve ove namirnice, izuzev lubenice i kljukve, treba da se konzumiraju u blago dinstanom obliku. Pirinač takođe ima blago laksativno dejstvo, zato treba da bude glavni deo dijete bolesnika. Slatkiše, čokoladu, koštunjavo voće, sladoled, jogurt, alkohol, masnu i uljanu hranu treba izbaciti iz upotrebe.
U kineskoj medicini se smatra da ulja i alkohol jako doprinose obrazovanju toplote i vlažnosti u organizmu.
Novajlijama se od kineske medicine najviše dopada njena egzotika. Izdato je mnogo knjiga u kojima su dati recepti iz kineske kuhinje za sve životne prilike. Oni vole da svakodnevno konzumiraju cvetove ljiljana, jer se u kineskoj medicini smatra da je to dobro protiv melanholije, ili supe od kornjačevine, koje sprečavaju vlažnu toplotu i  insuficijenciju creva i jetre.
Ipak, najbolje je – pridržavati se osnovne dijete, predviđene  za želudac i slezinu: topla, sveže pripremljena hrana, mnogo svežeg povrća, mnogo žitarica, malo mahunarki, malo belančevina životinjskog porekla bilo koje vrste, umereno konzumiranje voća, semenki i koštunjavog voća, malo koncentrovanih slatkiša, ulja i masti i ogromnu količinu celuloze.
Možemo zaključiti da ograničeno konzumiranje masne hrane, jaja, nekonzumiranje šećera i slatkiša i smanjenje stresa podjednako je značajno za održanje nivoa holesterola u plazmi krvi, na nivou koji je bezbedan po zdravlje. Ako bismo koristili terminologiju tradicionalne kineske medicine, holesterol  je – suština Jina, povezana sa Jangom bubrega. Ipak, u preteranim količinama on postaje patološki Jin, koji se sastoji od vlažnosti i sluzi. U skladu sa tim, kineska dijetetska terapija prilazi lečenju gojaznosti kao pitanju obnavljanja sposobnosti slezine da prerađuje tečnosti tela i odabira čistu komponentu hrane.
U Nej Cinu se kaže da  Jang min počinje da se gasi približno oko 35. godine. Jang min predstavlja – želudac i sistem za varenje, ipak, termin se upotrebljava i za označavanje celog procesa varenja, uključujući funkciju slezine. Dobro je poznato da metabolizam čoveka počinje da se usporava oko 40-te godine i da čovek može lako da dobije na težini, čak ako i ne promeni svoj dnevni obrok i opterećenja. U Nej Cinu se takođe kaže, da se rad bubrega pogoršava kod žena u 49. godini, a kod muškaraca 64. godini. Bubrežna vatra ili vatra koja se nalazi kod vrata života je – izvor Janga ili vatra varenja. To znači da povećanje težine obično nastaje onda kada bubrezi počinju da proizvode manje toplote, što dovodi do većeg usporavanja metabolizma.
Ključ za lečenje gojaznosti, makar to bilo rana, urođena ili staračka gojaznost, sastoji se u tome da treba u ishrani upotrebljavati namirnice koje se lako vare, i održavati vatru varenja na maksimalnom mogućem nivou. To znači umereno konzumiranje slatkog, vlažnog i masnog. To takođe znači da se treba odreći hladne hrane i hladnih napitaka. Treba piti tople napitke i u manjim količinama, istovremeno sa hranom. Pored toga, ako se funkcije varenja s godinama pogoršavaju, važno je ne prejedati se.
Redovne fizičke vežbe održavaju cirkulaciju Či, krvi i drugih telesnih tečnosti. Zajedno sa Či energijom, želudac i creva transportuju otpade iz hrane i tečnosti nadole, radi ekstrakovanja iz organizma. Poznato je da redovne fizičke vežbe poboljšavaju peristaltiku i kineska medicinska teorija podržava tu tačku gledišta. Fizičke vežbe, takođe, zagrevaju telo, slično kao što duvanje razgoreva vatru koja se gasi. Redovne umerene fizičke vežbe mogu znatno da poboljšaju varenje i sposobnost slezine da prerađuje masti, vlagu i sluz. Na kineskom bismo rekli da ćemo transformisati „hua“. „Hua“ takođe znači „topiti“. To podrazumeva toplotnu transformaciju. A na srpskom bismo to rekli „otopiti masnoće“.
Novi dijetetski programi se stalno pojavljuju i nestaju. Mnogi od njih se jednostavno ne mogu primeniti na većini ljudi. Na primer, konzumiranje velike količine hladne vode pre jela, kao pokušaj da se dopuni želudac, dovodi samo do prepunjavanja slezine i preteranog vlaženja organizma. Na sličan način, konzumiranje velike količine soka od grejpfurta dovodi do tih istih rezultata. Neki „tečni“ dijetetski programi mogu biti korisni, ali  oni sadrže ovsene mekinje koje znatno doprinose prepunjavanju creva. Kada se mekinje pomešaju sa mlečnim proizvodima i voćnim sokovima, rezultat je još gori, bez obzira na kaloričnost takve smese. Kalorije su kalorije, ali namirnice organizam ne vari i ne apsorbuje isto.
U Kini se smatra da upotreba umerene količine zelenog čaja sa hranom doprinosi varenju i pomaže da se oslobodimo suvišnih kilograma. Zeleni čaj, za razliku od crnog, sadrži malo enzima. Kineska tradicionalna medicina smatra da zeleni čaj jača slezinu, smanjuje nivo vlažnosti i doprinosi transformaciji sluzi. Još jedan korisan napitak, koji smanjuje nivo vlažnosti, priprema se od kineskog ječma. Napitak se priprema u vidu tečne supe ili odvarka, pomaže izlučivanju tečnosti iz organizma preko mokraće. Smatra se da on takođe doprinosi preventivi raka.
Na taj način, prema kineskoj dijetetskoj terapiji, da biste se oslobodili suvišne težine treba da se pridržavate dijete koja je bogata barenim povrćem, celulozom i složenim ugljenim hidratima, tj. hranom koja se lako vari. I obrnuto, treba izbegavati vlažne, hladne ili namirnice koje se teško vare. Pored toga, treba povećati fizičko opterećenje, proći kuru akupunkture ili kineske fito-terapije za jačanje vatre ispod srednjeg žarišta. Profesionalci mogu posavetovati pacijentu kuru samomasaže, koja doprinosi boljem varenju.
Prema kineskoj medicini, smatra se da je kafa gorak, jak i topao lekovit proizvod, za izbacivanje tečnosti. Proizvodi koji izbacuju tečnosti su, uglavnom, diaforetici. Ovi lekovi transformišu bubrežni Jing u Či, koji se zatim oslobađa, šalje nagore i izlučuje iz organizma. Prolazeći kroz različite energetske slojeve organizma, Či zapljuskuje organe i čovek oseća priliv energije. Osim toga, uzlazni tok Jang Či doprinosi opštem kruženju Či u organizmu, oslobađajući zadržanu Či energiju i aktivirajući krv i druge tečnosti.
Osobe, koje proizvode nedovoljno Či energije zbog nepravilnog režima ishrane, ili je preterano troše zbog povećane aktivnosti, ili je ne mogu sakupiti zbog poremećenog sna, ili osobe koje pate od loše cirkulacije Či energije, dobijaće dopunsku dozu Či energije i samim tim osećati priliv snage prilikom konzumiranja kafe. Ipak, kafa ima tendenciju da zagreva želudac, jer je kafa po svojoj prirodi – energetska topla namirnica. To dovodi do pojave tečne tople stolice, koju prati gubitak Či energije slezine. Kafa je takođe diuretik, pošto uključuje pluća u proces transporta tečnosti u donji deo tela, prema žučnoj kesi. Sa svakim mokrenjem dolazi do gubitka Či energije, i samim tim toplote, jer je ČiJang, pa prema tome - toplota. Na taj način, mokrenje slabi Jang bubrega, dok kafa slabi Jing bubrega.
Samim tim, kafa ima opuštajući efekat na srednje i donje žarište. Dolazi do potrošnje Či slezine, a takođe Jina i Janga bubrega. Redovno konzumirati kafu – znači trošiti ušteđevinu glavnog fonda. Takva politika će u daljoj perspektivi dovesti do bankrota. Kada transformišemo i oslobodimo Či, dobijamo snagu za trzaj, a istovremeno suviše rasipnički trošimo nagomilanu energiju.
Kada se kafa pojavila u Evropi, postojali su pokušaji da se zabrani njena upotreba zbog toga što kafa predstavlja jak i ne baš neškodljiv preparat. Mada kafa ima i pozitivan efekat u nekim slučajevima, ne treba je svakodnevno konzumirati. Smatram, da se desilo da se kafa pojavila prvi put u naše vreme na Zapadu, bila bi na meti zakona o kontrolisanom prometu materija koje imaju stimulativno dejstvo. Malo je verovatno da bi to moglo da se desi danas: jer vlada SAD ne može da zabrani ni pušenje, bez obzira što je dokazana njegova veza s malignim oboljenjima. Ako i prihvatimo mogućnost da kafu treba uzimati jednom dnevno, kada je to zaista potrebno, smatram da osoba koja teži zdravoj ishrani ne treba da je konzumira. To je jedna od namirnica koju nedvosmisleno zabranjujem svojim pacijentima.
Žene posebno treba da se odreknu kafe. Kafa u telu čoveka izaziva snažan uzlazni dotok koji, kako se smatra, šteti čon meju. Čon mej je energetski kanal koji prolazi kod telo čoveka i povezuje bubrege sa srcem. Čon mej snabdeva srce bubrežnim Jangom, koji se tako transformiše u svesti ili šen min. Osim toga, po tom kanalu se Jing bubrega pomera „nagore“, gde se hrani i održava „najveću“ aktivnost – svest i osećanja. Kafa oštećuje kanal između „gornjeg“ i „donjeg“ dela, između srca i bubrega, troši Jin, krv i telesne tečnosti, što dovodi do prepunjavanja grudi i karlice kod žene. Rezultat poremećaja te veze, zbog prekomernog konzumiranja kafe, je poremećaj rada dojki i reproduktivnih organa kod žena. Sa tim štetnim uticajem kafe, lekari se susreću svakodnevno.


Ključni prilaz TKM - „ravnopravna suprotnost“, sastoji se u tome da organizmu ponudimo isti, suprotno usmeren impuls, i na taj način ga vratimo u stanje ravnoteže. Po toj logici, vitamin C, na primer, je odlično sredstvo protiv temperature, jer je on u energetskom smislu hladan. Pri tom, treba imati u vidu da preterano uzimanje vitamina C može da nanese štetu slezini i da dovede do pojave proliva i diureze. Zato je određivanje pravilne doze preparata takođe od velikog značaja. Vitamini i mineralni dodaci predstavljaju koncentrovane materije, i zato ih treba smatrati lekovima a ne hranom. To znači da oni treba da se prepisuju podjednako pažljivo kao i lekovi, bez obzira da li su to  zapadni lekovi ili sredstva istočne medicine. Ako lek ima dovoljno snage da vrati organizam u ravnotežu, onda, naravno, predoziranje ili neadekvatna upotreba može isto tako da izbaci organizam iz ravnoteže. To je mač sa dve oštrice. Što je lek jači, to ga treba pažljivije koristiti.
Lepota kineske medicine je u tome što ona može precizno da odredi koji lek i u kojim količinama treba da uzima ovaj ili onaj pacijent. Time se postiže lečenje bez uzgrednih efekata. Svako dobija efikasnu i individualnu terapiju, koja je samo njemu potrebna. Ta osobina tradicionalnu medicinu čini bezopasnom i efikasnom. Zato TKM predstavlja odličnu alternativu ili dopunu zapadnoj medicini, koja različitim pacijentima, za jednu istu bolest, prepisuje jedan te isti lek u istoj dozi. Svaki čovek je univerzalan i neponovljiv i zbog toga nijedan lek ili dodatak ishrani ne mogu da odgovaraju dvema različitim osobama, čak ako boluju od jedne iste bolesti. Zato se kod zapadne metode lečenja često primećuju uzgredni efekti.
Ako odemo malo dalje, možemo reći da je moguće opisati zapadne ortomolekularne dodatke s tačke gledišta kineske medicine, i sigurno se na taj način mogu opisati i zapadni lekovi, što će omogućiti njihovu primenu bez uzgrednih efekata.
Istočnjački lekari kao izvore Jina i Janga široko koriste namirnice, ekstrakte biljaka i trava, uključujući i biološki aktivne preparate.

Tabela 12.

Jang-ske i Jin-ske namirnice
Namirnice „Jang“
Namirnice „Jin“
- kukuruz - lubenica
- senf - grožđe
- đumbir - nar
- biber beli, crveni, crni - limun
- rotkva - mandarina
- banana - breskva
- kruška - šljiva
- smokve - urma
- krompir - plavi patlidžan
- repa - grašak
- celer - tikvica
- beli luk - kupus
- mahunarke - morska salata (laminarija)
- sočivo - šargarepa
- susam - krastavac
- heljda - peršun
- pšenica - paradajz
- pirinač - spanać
- med - tikva
- propolis - kikiriki
- susamovo ulje - pečurke
- suncokretovo ulje - proso
- kukuruzno ulje - svinjetina
- govedina - tovljeni šaran
- ovčetina - kefir
- piletina - voda
- zečetina - so
- pačetina - skrob
- kravlje mleko - prepeličje jaje
- testenina - sirće
- brašno - deverika
- vino - smuđ
- čaj zeleni - divlji šaran
- čaj crni - kumis
- šećer - stipsa (alaun)
- jaje kokošije - pelen
- orah - navala (prava paprat)
- mladi luk - pupoljci breze
„Jin-ske“ namirnice hlade, čine telo mekim i mlitavim. Kod viška stvaraju osećaj umora, pospanosti, bledila, gubitka apetita.
Stručnjaci ne preporučuju upotrebu više od dve „jin-ske“ namirnice odjednom, jer će organizmu biti teško da se izbori s njima. Kod dugotrajnog viška Jin namirnica, dolazi do utučenosti, javlja se osećaj slomljenosti, preosetljivosti.
„Jang-ske“ namirnice donose toplotu, čine telo čvršćim. Kod njihove veće upotrebe javlja se napregnutost, grozničavost, razdražljivost. Leti, kada je toplo vreme, preporučuje se više „jin-ske“ hrane koja rashlađuje. Zimi prvenstvo treba davati „jang-skoj“ hrani koja zagreva.
003_tiens_tianshi_srbija.gif

Kanali - Merdijani i vreme delovanja

KANALI - MERIDIJANI I VREME DELOVANJA

El. pošta
Napisao Milan Stanić
UČENJE O MERIDIJANIMA CIN-LO
Učenje o meridijanima (kanalima) je osnovni deo istočne medicine, tesno povezane se učenjem o životnoj energiji Či.
U dalekoj prošlosti primećeno je da na se telu bolesnog čoveka mogu pronaći delovi, čijim se pritiskanjem javlja bol. One su smeštene po linijama koje su nazvane meridijanima ili kanalima. Zatim je otkriveno da tačke i kanali odgovaraju glavnim unutrašnjim organima. Istočna medicina izdvaja u organizmu čoveka dvanaest sistema koji vrše 12 osnovnih fizioloških funkcija. Oni nose naziv meridijan.
Svaki meridijan se zove prema organu koji određuje njegovu funkciju. U skladu sa teorijom. Jin-Jang, meridijani formiraju 6 parova. Tako postoji 6 jin-skih meridijana i 6 jang-skih.
Jin meridijani odgovaraju organima koji vrše funkcije sakupljanja, čuvanja i prerade materija i energije u organizmu. To su puni organi: pluća, slezina, srce, bubrezi, perikard i jetra.
Jang meridijanima odgovaraju šuplji organi koji vrše funkcije razmene materija, izlučivanja. To je debelo i tanko crevo, mokraćna bešika, trostruki grejač, žučna kesa.
Tako 12 kanala pokrivaju površinske i unutrašnje delove ljudskog tela. Glavnih 12 meridijana se poklapaju sa sistemom pet elemenata U-Sin.
Svaki par, koji se sastoji od jednog Jin i jednog Jang-meridijana, odgovara određenom elementu ciklusa U-Sin.
Stanje svakog meridijana-sistema može se karakterisati, u skladu sa teorijom Jin-Jang, višak ili manjak. To se ogleda, sa jedne strane u funkciji organa-sistema, a sa druge strane – u sposobnosti sprovođenja meridijana kao kanala.
Ako se organ nalazi u granicama normale, to jest u ravnoteži, energija protiče kroz kanal koji njoj odgovara bez zadržavanja u skladu sa dnevnim ritmom. Ali ako je funkcija poremećena, meridijan „se začepljuje“, tok energije u njemu je poremećen, on može da postane podložan bolestima, mišićne grupe kroz koje prolazi postaju napregnute, što otežava protok energije.
S druge strane, ako poboljšavamo stanje kanala, postižemo u njemu normalni prolaz energija, mi samim tim možemo uticati na funkciju fiziološkog sistema kojem taj meridijan odgovara. Duž linije meridijana smešten je sistem biološki aktivnih tačaka. To su mesta kroz koje je meridijan energetski povezan sa tokovima energije koji okružuju čoveka. Delujući na te tačke prema određenom pravilu, mi možemo postići poboljšanje stanja meridijana.
Energija cirkuliše sistemom meridijana u skladu sa dnevnim ritmom. Svaka 2 sata energija u određenom meridijanu dostiže svoj maksimum. U to vreme najaktivniji je odgovarajući fiziološki sistem i taj meridijan je najosetljiviji za spoljni uticaj.
Isto pravilo se odnosi i na godišnji ciklus. Svakog od 12 meseci  određeni meridijan dostiže svoju maksimalnu aktivnost
Unutrašnja energija cirkuliše u 12 osnovnih meridijana i stupa, s jedne strane, u kontakt sa organima, a s druge, preko tačaka na meridijanu, sa spoljnom sredinom. Zato od stanja tačaka umnogome zavisi stanje meridijana i kretanje energije po njemu, prijem energije spolja i njen prenošenje do unutrašnjih organa. Energija Či cirkuliše po meridijanu i zahvata organe po strogo određenom redosledu.
Kruženje energije počinje od meridijana pluća. Energija redom prolazi kroz svih 12 meridijana (2 jin i 2 jang itd.) za 24 časa, odnosno u toku jednoga dana. Tako, počinjući da cirkuliše od meridijana pluća na kome se maksimum energije zapaža u 3-5 časova ujutro, energija prelazi u meridijan debelog creva (5-7 časova) itd.
Svih dvanaest parnih kanala je povezano naizmeničnim prolaženjem vitalne energije Či kroz njih. Ti kanali su neodvojivi deo anatomsko-funkcionalnog pojma „organ“, svojstvenog istočnoj medicini. Unutrašnja Či cirkuliše u zdravom organizmu kroz stalnih dvanaest kanala završavajući krug za 24 časa. Prema tome, svaki kanal ima periode maksimalnog i minimalnog napona energije.
Vreme maksimalnog napona traje dva sata i predstavlja najbolji period za delovanje na ovaj ili onaj meridijan - organ. U procesu cirkulacije Či dešava se interakcija i međusobna regulacija organa, a u „vitalnim tačkama“ – interakcija sa okolinom, sa makrokosmosom.



Tabela 5
Unutrašnji biološki sat

Meridijan
Vreme (h)*
maksimalne
aktivnosti energije
minimalne
aktivnosti energije
pluća
03 – 05
15 – 17
debelog creva
05 – 07
17 – 19
želuca
07 – 09
19 – 21
slezine i pankreasa
09 – 11
21 – 23
srca
11 – 13
23 – 01
tankog creva
13 – 15
01 – 03
mokraćne bešike
15 – 17
03 – 05
bubrega
17 – 19
05 – 07
perikarda
19 – 21
07 – 09
trostrukog grejača
21 – 23
09 – 11
žučne kese
23 – 01
11 – 13
jetre
01 – 03
13 – 15
* Za računanje se uzima astronomsko vreme

Kada postoji višak vitalne energije Či u 12 meridijana, ona se mora preliti u 8 čudotvornih meridijana da bi se tamo čuvala rezerva. Kada postoji manjak Či u 12 meridijana, unutrašnja Či iz 8 čudotvornih meridijana treba da teče nazad u 12 meridijana. 12 meridijana liče na reke, a 8 čudotvornih meridijana liče na mora. Tako se funkcija osam čudotvornih meridijana sastoji u održavanju i regulaciji 12 meridijana.
Sistem čudotvornih meridijana u stvari vrši funkciju usmeravanja i regulacije energije i realizuje na sebi sistem kočećih i podstičućih veza ciklusa U-Sin.
Ako u osnovnim meridijanima energija protiče u tačno definisanom pravcima, potčinjavajući se dnevnom ritmu, u sistemu čudotvornih meridijana , ako se organizam nalazi u ravnoteži, energija uopšte ne protiče. Taj čudotvorni sistem počinje da radi samo ako se pojave neke energetske greške u sistemu 12 organskih meridijana.
Odatle proizilazi ogromni značaj normalnog funkcionisanja sistema čudotvornih meridijana. Ma koji patološki faktor da deluje na organizam čoveka, on izaziva energetske greške u funkcionisanju u sistemu 12 meridijana, koje odmah otklanja čudotvorni sistem koji normalno funkcioniše.
Tako, kada je čovek bolestan, meridijane u njegovom telu treba „pročistiti“ odgovarajućim merama. To je terapija lekovima, masaža, vežbe disanja i fizičke vežbe, kao i sistem psihološke samoregulacije i meditacije.

Tabela 6
Stanje meridijana

Meridijan
Višak
Manjak
I – meridijan PLUĆA
Bolovi u oblasti leđa i ramena, toplota u oblasti leđa, napetost mišića ramenog pojasa, dlan topao na dodir, povišena temperatura, tonzilitis, zvonki kašalj, sluzaste izlučevine, bronhijalna astma, priliv krvi u glavu, retko mokrenje, povišeni arterijski pritisak, tikovi i grčevi lica. Nesanica sa uznemirenošću, nežnost, maznost, euforija; snovi: let, sletanje. Bolovi u oblasti ključne kosti i grudnog koša, otežano udisanje, osećaj obamrlosti i hlađenja ruku i leđa, povišena osetljivost na hladnoću, suvo grlo, promukli kašalj, hladni znoj, drhtavica, kožni poremećaji, svrab, vrtoglavice, slabost, sniženi arterijski pritisak, obilno mokrenje, paralize u oblasti lica. Nesanica sa melanholijom, iznenadna depresija; snovi: anksioznost, plač, jecanje.
II – meridijan DEBELO CREVO
Bolovi u prstima ruku, podlaktici, ramenu i ramenom pojasu, napetost mišića vratno-potiljačne oblasti, bolovi, nadimanje stomaka, spastični zatvor, drhtavica, vrtoglavice, glavobolja.
Uznemirenost, razdražljivost, kod dece plačljivost.
Obamrlost u oblasti podlaktice, ramena, slabost u prstima i gornjim ekstremitetima, zavijanje u stomaku, bronhijalna astma, faringitis, poremećaj tankog creva (atonija sa dijarejom), slabost trbušnog zida.
Emocionalna nelagodnost, osećaj anksioznosti, nedostatak bodrosti i živosti; snovi: neobrađena polja i njive, seoski pejsaž, rodni kraj.
III – meridijan ŽELUDAC
Bolovi u grudnom košu, bolovi i grčevi u oblasti želuca, bolovi po prednjoj površini natkolenice, potkolenice i kolena sa ograničenom pokretljivošću zglobova nogu, nadimanje stomaka, ispucalost i suvoća sluzokože usta, osećaj gladi.
Uznemirenost sa visokom temperaturom, noćni košmari, nestrpljenje, nervna razdražljivost.
Obamrlost i hlađenje u oblasti natkolenice i potkolenice, usporeno varenje, osećaj prepunjenog želuca, odsustvo apetita, povraćanje, proliv, zavijanje u stomaku, spušteni uglovi usana, otok lica, oticanje sluzokože grla.
Psihička depresija, povučenost, otuđivanje; snovi: obilne gozbe, obilno pića, žeđ, osećaj gladi.
IV – meridijan SLEZINA
Bolovi u zglobovima nogu, bolovi u stopalu, ograničeno kretanje nožnog palca,  bolovi sa osećajem težine i podrebrenoj oblasti i grudima, intoksikacija hranom, nadimanje stomaka, osećaj prepunog stomaka, zatvor, podrigivanje, mučnina.
Tromost uma, nedostatak samopouzdanja; snovi: pevanje, muzika.
Bolovi u epigastralnoj oblasti, loše varenje sa osećajem umora posle jela, povraćanje, proliv, zastoj u venama nogu, slabost i pareza donjih ekstremiteta, kožni poremećaji, usne pepeljaste boje, mršavljenje. Poremećaj pažnje, rasejanost, usporenost, umna lenjost, tromost, dosada; snovi: stenoviti klanci, ogromna jezera, ruševine na vetru i kiši.
V – meridijan SRCE
Bolovi u oblasti srca, bolovi u ramenu i podlaktici, osećaj vrućine na dlanovima, crveno lice, osećaj prepunjenosti želuca, suvoća sluzokože usta.
Laka euforija, povećana razdražljivost; snovi: hrabrost, smelost, podsmehivanje opasnosti.
Oboljenja srca i jetre, lupanje srca i otežano disanje pri fizičkim naporima, bledilo lica, vrtoglavica, hlađenje unutrašnje površine ramena. Teskoba, strah, tuga, snebivljivost, bojažljivost, povećana stidljivost, sklonost zbunjivanju; snovi: požar, grudi koje gore, dim.
VI – meridijan TANKO CREVO
Bolovi na zadnjoj površini ruke, bolovi u oblasti pupka i donjeg dela stomaka, bolovi u uretri, zatvor, glavobolje, grčevi mišića vrata i potiljka, crvenilo lica.
Euforija, radost.
Smanjen apetit, mučnina, povraćanje, proliv sa nesvarenom hranom, otečenost donje vilice i oblasti vrata, slabost u udovima i osećaj hladnoće u njima, zvonjava u ušima, slabljenje sluha.
Sažaljenje, kajanje, patološka griža saveti, teskoba; snovi; putevi, uski prolazi i hodnici, prelazi.
VII – meridijan MOKRAĆNA BEŠIKA
Bolne i spastičke pojave sa strane urogenitalnih organa, bolesti i naprezanje mišića leđa (duž kičme). Bolovi i spazam mišića nogu, glavobolja u čeono-potiljačnoj oblasti, bol u očima, suzenje, krvarenje iz nosa, često mokrenje.
Uznemirenost, odlučnost, lukavost, čvrstina karaktera, zajedljivost, kategoričnost, mudrovanje, surovost.
Otečenost i naduvenost oblasti polnih organa, hipotonija mišića duž kičme i potiljka, osećaj težine i poremećaj pokretljivosti nogu, ograničena pokretljivost krsnog dela, slabost leđa, slabost malog nožnog prsta, vrtoglavica, hemoroidi, retko mokrenje, slabljenje sluha.
Polna nemoć, astenija, neodlučnost, slabost volje, prostodušnost.
VIII – meridijan BUBREZI
Otežano mokrenje, anurija, osećaj vreline i nogama, stopalo toplo na dodir, bolovi u oblasti krsta, unutrašnje površine butine, suvoća sluzokože usta i jezika, mučnina, bolovi u grlu. Povećanje seksualne potencije, osećaj unutrašnje uznemirenosti; snovi: osećaj sputanosti, nemogućnost da se odveže pojas, krsni deo „odvojen“ od čitavog tela. Nemogućnost zadržavanja mokraće, obilno mokrenje, mokraća bistra, osećaj hladnoće u nogama, stopalo je na dodir hladno, osećaj obamrlosti i slabost nogu, obilno znojenje, poremećaj tankog creva, zujanje u ušima, slabost, osećaj obamrlosti u kostima, bolovi u oblasti temena.
Smanjena seksualna potencija, strah, neodlučnost, poremećaj govora (nepovezan, isprekidan); snovi: poplave, izlivanje, drveće u vodi, stajanje na ivici provalije, beskraj.
IX – meridijan PERIKARD
Bolovi u gornjim ekstremitetima i napregnutost mišića ramena, bolovi u grudnom košu, glavobolja sa osećajem navale krvi, crvenilo očiju, zatvor, poremećaji rada srca. Povećana osetljivost, naprasistost. Slabost ruku, osećaj težine u grudnom košu, žutilo beonjače, proliv, lupanje srca.
Depresivno stanje, iscrpljenost.


X – meridijan TROSTRUKI GREJAČ
Bolovi u oblasti ramena, plećki, vrata i potiljka, poremećaj mokrenja, poliurija, crvenilo lica, zujanje, zvonjava u ušima, nepodnošenje vrućine, groznica.
Razdražljivost, nesanica, teskoba.
Obamrlost i slabost u oblasti ramena i vrata, gluvoća, nepodnošenje hladnoće, umerena groznica, poremećaj disanja, bledilo lica. Povećano umaranje, dosada, seta.
XI – meridijan ŽUČNA KESA
Bolovi po unutrašnjoj površini noge, spoljna površina stopala topla na dodir, glavobolja, oticanje vrata i podbratka sa crvenilom kože, oboljenja grla, gorušica, mučnina, povraćanje žuči. Povišena nadražljivost, poremećaj sna; agresivnost, želja za mirom i tišinom, bezrazložni strahovi i anksioznost, osećaj niže vrednosti. Slabost u nogama, oticanje stopala i jamice ispod kolena, povraćanje žuči, očna oboljenja, žutilo beonjače, vrtoglavica, noćno znojenje.
Depresija, poremećaj sna; snovi: tuča, burna svađa, rasprava, kidanje sopstvenog tela.
XII – meridijan JETRA
Bolovi po unutrašnjoj površini nogu, bolovi u krstima, glavobolja, žutilo kože, poremećaj menstrualnog ciklusa, često i obilno mokrenje. Emocionalna nelagodnost, nezadovoljstvo, naprasitost; snovi; jako razočaranje, nezadovoljstvo. Slabost nogu, tendencija ka spuštanju materice, vagine, vrtoglavica, bleda boja kože, mišićna slabost, anurija, predispozicija za ekceme, astmu, migrenu i kožni osipi.
Strah, depresija, apatija, povećana iscrpljenost, gađenje, dosada, razdražljivost, ljubomora; snovi: planine, drveće, šuma.

Dvanaest stalnih kanala, jedan u produžetku drugog, formiraju zatvoreni krug koji obilazi ceo organizam. Odnos energije i krvi u meridijanima je neravnomeran. U meridijanima „velikog Jang“ obično ima mnogo krvi, ali malo energije; u meridijanima „malog Jang“ – obrnuto. U meridijanima „svetlog Jang“ je mnogo krvi i energije. U meridijanima „malog Jin“ je po pravilu malo krvi, ali mnogo energije. U meridijanima „kraj Jin“ je mnogo krvi, ali malo energije. U meridijanima „velikog Jin“ je mnogo energije, ali malo krvi.
Zaključak je sledeći: tamo gde je mnogo krvi i malo energije treba „rasejavati“ samo krv i čuvati energiju, a tamo gde je mnogo energije i malo krvi postupati obrnuto. Kruženje energije u 12 glavnih meridijana obuhvata ceo organizam, pri čemu se cirkulacija vrši po njemu svojstvenim zakonima gde na svakom od delova postoji savršeno određeni odnos energije i krvi.
Bolesti koje se javljaju zbog spoljnih ili unutrašnjih patogenih faktora i poremećaja vezenih za njih u cirkulaciji energije izazivaju patološko stanje meridijana i odgovarajućih organa. Ovakvo stanje se manifestuje povećanom osetljivošću na bol aktivnih tačaka kanala. Delovanje na te tačke daje terapijski efekat. Dole ćemo navesti međusobnu vezu patoloških manifestacija u raznim oblastima/organima i meridijanima.
Poremećaj cirkulacije energije u meridijanima se odražava na stanje organa koji su sa njima povezani.. Tako se prema stanju organa i sistema može suditi o stanju meridijana i obrnuto.
Tako meridijan vrši sledeće funkcije: upravlja kretanjem krvi i životne energije Či, ostvaruje harmoniju Jin i Jang, oživljava mišiće i kosti, olakšava rad zglobova. On služi za prenošenje energije od unutrašnjeg organa ka telesnom omotaču, zahvaljujući čemu unutrašnji signali bolesti stižu na površinu tela.
Značaj meridijana u kineskoj medicini je teško vrednovati. G. Bachmann (1961.) je govorio da sistem meridijana i njihovo međusobno delovanje, u poređenju sa otkrićem pojedinih tačaka, treba smatrati većim dostignućem. U traktatu  „Huan Di Nej-cin“ u poglavlju o meridijanima se govori: „Namena kanala se ogleda u tome što, sa jedne strane, oni odražavaju normalnu fiziološku funkciju i patološke promene u organizmu, a sa druge strane, prema njima se može suditi o njegovoj vitalnosti, određivati svaka bolest, normalizovati odnos ispunjenosti i praznine, koristiti ih kao uputstvo za lekarsku praksu, i zato se kanali moraju poznavati“.
001_tiens_tianshi_srbija.gif