Kanali - Merdijani i vreme delovanja

KANALI - MERIDIJANI I VREME DELOVANJA

Napisao Milan Stanić

UČENJE O MERIDIJANIMA CIN-LO
Učenje o meridijanima (kanalima) je osnovni deo istočne medicine, tesno povezane se učenjem o životnoj energiji Či.
U dalekoj prošlosti primećeno je da na se telu bolesnog čoveka mogu pronaći delovi, čijim se pritiskanjem javlja bol. One su smeštene po linijama koje su nazvane meridijanima ili kanalima. Zatim je otkriveno da tačke i kanali odgovaraju glavnim unutrašnjim organima. Istočna medicina izdvaja u organizmu čoveka dvanaest sistema koji vrše 12 osnovnih fizioloških funkcija. Oni nose naziv meridijan.
Svaki meridijan se zove prema organu koji određuje njegovu funkciju. U skladu sa teorijom. Jin-Jang, meridijani formiraju 6 parova. Tako postoji 6 jin-skih meridijana i 6 jang-skih.
Jin meridijani odgovaraju organima koji vrše funkcije sakupljanja, čuvanja i prerade materija i energije u organizmu. To su puni organi: pluća, slezina, srce, bubrezi, perikard i jetra.
Jang meridijanima odgovaraju šuplji organi koji vrše funkcije razmene materija, izlučivanja. To je debelo i tanko crevo, mokraćna bešika, trostruki grejač, žučna kesa.
Tako 12 kanala pokrivaju površinske i unutrašnje delove ljudskog tela. Glavnih 12 meridijana se poklapaju sa sistemom pet elemenata U-Sin.
Svaki par, koji se sastoji od jednog Jin i jednog Jang-meridijana, odgovara određenom elementu ciklusa U-Sin.
Stanje svakog meridijana-sistema može se karakterisati, u skladu sa teorijom Jin-Jang, višak ili manjak. To se ogleda, sa jedne strane u funkciji organa-sistema, a sa druge strane – u sposobnosti sprovođenja meridijana kao kanala.
Ako se organ nalazi u granicama normale, to jest u ravnoteži, energija protiče kroz kanal koji njoj odgovara bez zadržavanja u skladu sa dnevnim ritmom. Ali ako je funkcija poremećena, meridijan „se začepljuje“, tok energije u njemu je poremećen, on može da postane podložan bolestima, mišićne grupe kroz koje prolazi postaju napregnute, što otežava protok energije.
S druge strane, ako poboljšavamo stanje kanala, postižemo u njemu normalni prolaz energija, mi samim tim možemo uticati na funkciju fiziološkog sistema kojem taj meridijan odgovara. Duž linije meridijana smešten je sistem biološki aktivnih tačaka. To su mesta kroz koje je meridijan energetski povezan sa tokovima energije koji okružuju čoveka. Delujući na te tačke prema određenom pravilu, mi možemo postići poboljšanje stanja meridijana.
Energija cirkuliše sistemom meridijana u skladu sa dnevnim ritmom. Svaka 2 sata energija u određenom meridijanu dostiže svoj maksimum. U to vreme najaktivniji je odgovarajući fiziološki sistem i taj meridijan je najosetljiviji za spoljni uticaj.
Isto pravilo se odnosi i na godišnji ciklus. Svakog od 12 meseci  određeni meridijan dostiže svoju maksimalnu aktivnost
Unutrašnja energija cirkuliše u 12 osnovnih meridijana i stupa, s jedne strane, u kontakt sa organima, a s druge, preko tačaka na meridijanu, sa spoljnom sredinom. Zato od stanja tačaka umnogome zavisi stanje meridijana i kretanje energije po njemu, prijem energije spolja i njen prenošenje do unutrašnjih organa. Energija Či cirkuliše po meridijanu i zahvata organe po strogo određenom redosledu.
Kruženje energije počinje od meridijana pluća. Energija redom prolazi kroz svih 12 meridijana (2 jin i 2 jang itd.) za 24 časa, odnosno u toku jednoga dana. Tako, počinjući da cirkuliše od meridijana pluća na kome se maksimum energije zapaža u 3-5 časova ujutro, energija prelazi u meridijan debelog creva (5-7 časova) itd.
Svih dvanaest parnih kanala je povezano naizmeničnim prolaženjem vitalne energije Či kroz njih. Ti kanali su neodvojivi deo anatomsko-funkcionalnog pojma „organ“, svojstvenog istočnoj medicini. Unutrašnja Či cirkuliše u zdravom organizmu kroz stalnih dvanaest kanala završavajući krug za 24 časa. Prema tome, svaki kanal ima periode maksimalnog i minimalnog napona energije.
Vreme maksimalnog napona traje dva sata i predstavlja najbolji period za delovanje na ovaj ili onaj meridijan - organ. U procesu cirkulacije Či dešava se interakcija i međusobna regulacija organa, a u „vitalnim tačkama“ – interakcija sa okolinom, sa makrokosmosom.

Tabela 5

Unutrašnji biološki sat

Meridijan	Vreme (h)*
	maksimalne aktivnosti energije	minimalne aktivnosti energije
pluća	03 – 05	15 – 17
debelog creva	05 – 07	17 – 19
želuca	07 – 09	19 – 21
slezine i pankreasa	09 – 11	21 – 23
srca	11 – 13	23 – 01
tankog creva	13 – 15	01 – 03
mokraćne bešike	15 – 17	03 – 05
bubrega	17 – 19	05 – 07
perikarda	19 – 21	07 – 09
trostrukog grejača	21 – 23	09 – 11
žučne kese	23 – 01	11 – 13
jetre	01 – 03	13 – 15

* Za računanje se uzima astronomsko vreme

Kada postoji višak vitalne energije Či u 12 meridijana, ona se mora preliti u 8 čudotvornih meridijana da bi se tamo čuvala rezerva. Kada postoji manjak Či u 12 meridijana, unutrašnja Či iz 8 čudotvornih meridijana treba da teče nazad u 12 meridijana. 12 meridijana liče na reke, a 8 čudotvornih meridijana liče na mora. Tako se funkcija osam čudotvornih meridijana sastoji u održavanju i regulaciji 12 meridijana.
Sistem čudotvornih meridijana u stvari vrši funkciju usmeravanja i regulacije energije i realizuje na sebi sistem kočećih i podstičućih veza ciklusa U-Sin.
Ako u osnovnim meridijanima energija protiče u tačno definisanom pravcima, potčinjavajući se dnevnom ritmu, u sistemu čudotvornih meridijana , ako se organizam nalazi u ravnoteži, energija uopšte ne protiče. Taj čudotvorni sistem počinje da radi samo ako se pojave neke energetske greške u sistemu 12 organskih meridijana.
Odatle proizilazi ogromni značaj normalnog funkcionisanja sistema čudotvornih meridijana. Ma koji patološki faktor da deluje na organizam čoveka, on izaziva energetske greške u funkcionisanju u sistemu 12 meridijana, koje odmah otklanja čudotvorni sistem koji normalno funkcioniše.
Tako, kada je čovek bolestan, meridijane u njegovom telu treba „pročistiti“ odgovarajućim merama. To je terapija lekovima, masaža, vežbe disanja i fizičke vežbe, kao i sistem psihološke samoregulacije i meditacije.

Tabela 6

Stanje meridijana

Meridijan	Višak	Manjak
I – meridijan PLUĆA	Bolovi u oblasti leđa i ramena, toplota u oblasti leđa, napetost mišića ramenog pojasa, dlan topao na dodir, povišena temperatura, tonzilitis, zvonki kašalj, sluzaste izlučevine, bronhijalna astma, priliv krvi u glavu, retko mokrenje, povišeni arterijski pritisak, tikovi i grčevi lica. Nesanica sa uznemirenošću, nežnost, maznost, euforija; snovi: let, sletanje.	Bolovi u oblasti ključne kosti i grudnog koša, otežano udisanje, osećaj obamrlosti i hlađenja ruku i leđa, povišena osetljivost na hladnoću, suvo grlo, promukli kašalj, hladni znoj, drhtavica, kožni poremećaji, svrab, vrtoglavice, slabost, sniženi arterijski pritisak, obilno mokrenje, paralize u oblasti lica. Nesanica sa melanholijom, iznenadna depresija; snovi: anksioznost, plač, jecanje.
II – meridijan DEBELO CREVO	Bolovi u prstima ruku, podlaktici, ramenu i ramenom pojasu, napetost mišića vratno-potiljačne oblasti, bolovi, nadimanje stomaka, spastični zatvor, drhtavica, vrtoglavice, glavobolja. Uznemirenost, razdražljivost, kod dece plačljivost.	Obamrlost u oblasti podlaktice, ramena, slabost u prstima i gornjim ekstremitetima, zavijanje u stomaku, bronhijalna astma, faringitis, poremećaj tankog creva (atonija sa dijarejom), slabost trbušnog zida. Emocionalna nelagodnost, osećaj anksioznosti, nedostatak bodrosti i živosti; snovi: neobrađena polja i njive, seoski pejsaž, rodni kraj.
III – meridijan ŽELUDAC	Bolovi u grudnom košu, bolovi i grčevi u oblasti želuca, bolovi po prednjoj površini natkolenice, potkolenice i kolena sa ograničenom pokretljivošću zglobova nogu, nadimanje stomaka, ispucalost i suvoća sluzokože usta, osećaj gladi. Uznemirenost sa visokom temperaturom, noćni košmari, nestrpljenje, nervna razdražljivost.	Obamrlost i hlađenje u oblasti natkolenice i potkolenice, usporeno varenje, osećaj prepunjenog želuca, odsustvo apetita, povraćanje, proliv, zavijanje u stomaku, spušteni uglovi usana, otok lica, oticanje sluzokože grla. Psihička depresija, povučenost, otuđivanje; snovi: obilne gozbe, obilno pića, žeđ, osećaj gladi.
IV – meridijan SLEZINA	Bolovi u zglobovima nogu, bolovi u stopalu, ograničeno kretanje nožnog palca,  bolovi sa osećajem težine i podrebrenoj oblasti i grudima, intoksikacija hranom, nadimanje stomaka, osećaj prepunog stomaka, zatvor, podrigivanje, mučnina. Tromost uma, nedostatak samopouzdanja; snovi: pevanje, muzika.	Bolovi u epigastralnoj oblasti, loše varenje sa osećajem umora posle jela, povraćanje, proliv, zastoj u venama nogu, slabost i pareza donjih ekstremiteta, kožni poremećaji, usne pepeljaste boje, mršavljenje. Poremećaj pažnje, rasejanost, usporenost, umna lenjost, tromost, dosada; snovi: stenoviti klanci, ogromna jezera, ruševine na vetru i kiši.
V – meridijan SRCE	Bolovi u oblasti srca, bolovi u ramenu i podlaktici, osećaj vrućine na dlanovima, crveno lice, osećaj prepunjenosti želuca, suvoća sluzokože usta. Laka euforija, povećana razdražljivost; snovi: hrabrost, smelost, podsmehivanje opasnosti.	Oboljenja srca i jetre, lupanje srca i otežano disanje pri fizičkim naporima, bledilo lica, vrtoglavica, hlađenje unutrašnje površine ramena. Teskoba, strah, tuga, snebivljivost, bojažljivost, povećana stidljivost, sklonost zbunjivanju; snovi: požar, grudi koje gore, dim.
VI – meridijan TANKO CREVO	Bolovi na zadnjoj površini ruke, bolovi u oblasti pupka i donjeg dela stomaka, bolovi u uretri, zatvor, glavobolje, grčevi mišića vrata i potiljka, crvenilo lica. Euforija, radost.	Smanjen apetit, mučnina, povraćanje, proliv sa nesvarenom hranom, otečenost donje vilice i oblasti vrata, slabost u udovima i osećaj hladnoće u njima, zvonjava u ušima, slabljenje sluha. Sažaljenje, kajanje, patološka griža saveti, teskoba; snovi; putevi, uski prolazi i hodnici, prelazi.
VII – meridijan MOKRAĆNA BEŠIKA	Bolne i spastičke pojave sa strane urogenitalnih organa, bolesti i naprezanje mišića leđa (duž kičme). Bolovi i spazam mišića nogu, glavobolja u čeono-potiljačnoj oblasti, bol u očima, suzenje, krvarenje iz nosa, često mokrenje. Uznemirenost, odlučnost, lukavost, čvrstina karaktera, zajedljivost, kategoričnost, mudrovanje, surovost.	Otečenost i naduvenost oblasti polnih organa, hipotonija mišića duž kičme i potiljka, osećaj težine i poremećaj pokretljivosti nogu, ograničena pokretljivost krsnog dela, slabost leđa, slabost malog nožnog prsta, vrtoglavica, hemoroidi, retko mokrenje, slabljenje sluha. Polna nemoć, astenija, neodlučnost, slabost volje, prostodušnost.
VIII – meridijan BUBREZI	Otežano mokrenje, anurija, osećaj vreline i nogama, stopalo toplo na dodir, bolovi u oblasti krsta, unutrašnje površine butine, suvoća sluzokože usta i jezika, mučnina, bolovi u grlu. Povećanje seksualne potencije, osećaj unutrašnje uznemirenosti; snovi: osećaj sputanosti, nemogućnost da se odveže pojas, krsni deo „odvojen“ od čitavog tela.	Nemogućnost zadržavanja mokraće, obilno mokrenje, mokraća bistra, osećaj hladnoće u nogama, stopalo je na dodir hladno, osećaj obamrlosti i slabost nogu, obilno znojenje, poremećaj tankog creva, zujanje u ušima, slabost, osećaj obamrlosti u kostima, bolovi u oblasti temena. Smanjena seksualna potencija, strah, neodlučnost, poremećaj govora (nepovezan, isprekidan); snovi: poplave, izlivanje, drveće u vodi, stajanje na ivici provalije, beskraj.
IX – meridijan PERIKARD	Bolovi u gornjim ekstremitetima i napregnutost mišića ramena, bolovi u grudnom košu, glavobolja sa osećajem navale krvi, crvenilo očiju, zatvor, poremećaji rada srca. Povećana osetljivost, naprasistost.	Slabost ruku, osećaj težine u grudnom košu, žutilo beonjače, proliv, lupanje srca. Depresivno stanje, iscrpljenost.

X – meridijan TROSTRUKI GREJAČ	Bolovi u oblasti ramena, plećki, vrata i potiljka, poremećaj mokrenja, poliurija, crvenilo lica, zujanje, zvonjava u ušima, nepodnošenje vrućine, groznica. Razdražljivost, nesanica, teskoba.	Obamrlost i slabost u oblasti ramena i vrata, gluvoća, nepodnošenje hladnoće, umerena groznica, poremećaj disanja, bledilo lica. Povećano umaranje, dosada, seta.
XI – meridijan ŽUČNA KESA	Bolovi po unutrašnjoj površini noge, spoljna površina stopala topla na dodir, glavobolja, oticanje vrata i podbratka sa crvenilom kože, oboljenja grla, gorušica, mučnina, povraćanje žuči. Povišena nadražljivost, poremećaj sna; agresivnost, želja za mirom i tišinom, bezrazložni strahovi i anksioznost, osećaj niže vrednosti.	Slabost u nogama, oticanje stopala i jamice ispod kolena, povraćanje žuči, očna oboljenja, žutilo beonjače, vrtoglavica, noćno znojenje. Depresija, poremećaj sna; snovi: tuča, burna svađa, rasprava, kidanje sopstvenog tela.
XII – meridijan JETRA	Bolovi po unutrašnjoj površini nogu, bolovi u krstima, glavobolja, žutilo kože, poremećaj menstrualnog ciklusa, često i obilno mokrenje. Emocionalna nelagodnost, nezadovoljstvo, naprasitost; snovi; jako razočaranje, nezadovoljstvo.	Slabost nogu, tendencija ka spuštanju materice, vagine, vrtoglavica, bleda boja kože, mišićna slabost, anurija, predispozicija za ekceme, astmu, migrenu i kožni osipi. Strah, depresija, apatija, povećana iscrpljenost, gađenje, dosada, razdražljivost, ljubomora; snovi: planine, drveće, šuma.

Dvanaest stalnih kanala, jedan u produžetku drugog, formiraju zatvoreni krug koji obilazi ceo organizam. Odnos energije i krvi u meridijanima je neravnomeran. U meridijanima „velikog Jang“ obično ima mnogo krvi, ali malo energije; u meridijanima „malog Jang“ – obrnuto. U meridijanima „svetlog Jang“ je mnogo krvi i energije. U meridijanima „malog Jin“ je po pravilu malo krvi, ali mnogo energije. U meridijanima „kraj Jin“ je mnogo krvi, ali malo energije. U meridijanima „velikog Jin“ je mnogo energije, ali malo krvi.
Zaključak je sledeći: tamo gde je mnogo krvi i malo energije treba „rasejavati“ samo krv i čuvati energiju, a tamo gde je mnogo energije i malo krvi postupati obrnuto. Kruženje energije u 12 glavnih meridijana obuhvata ceo organizam, pri čemu se cirkulacija vrši po njemu svojstvenim zakonima gde na svakom od delova postoji savršeno određeni odnos energije i krvi.
Bolesti koje se javljaju zbog spoljnih ili unutrašnjih patogenih faktora i poremećaja vezenih za njih u cirkulaciji energije izazivaju patološko stanje meridijana i odgovarajućih organa. Ovakvo stanje se manifestuje povećanom osetljivošću na bol aktivnih tačaka kanala. Delovanje na te tačke daje terapijski efekat. Dole ćemo navesti međusobnu vezu patoloških manifestacija u raznim oblastima/organima i meridijanima.
Poremećaj cirkulacije energije u meridijanima se odražava na stanje organa koji su sa njima povezani.. Tako se prema stanju organa i sistema može suditi o stanju meridijana i obrnuto.
Tako meridijan vrši sledeće funkcije: upravlja kretanjem krvi i životne energije Či, ostvaruje harmoniju Jin i Jang, oživljava mišiće i kosti, olakšava rad zglobova. On služi za prenošenje energije od unutrašnjeg organa ka telesnom omotaču, zahvaljujući čemu unutrašnji signali bolesti stižu na površinu tela.
Značaj meridijana u kineskoj medicini je teško vrednovati. G. Bachmann (1961.) je govorio da sistem meridijana i njihovo međusobno delovanje, u poređenju sa otkrićem pojedinih tačaka, treba smatrati većim dostignućem. U traktatu  „Huan Di Nej-cin“ u poglavlju o meridijanima se govori: „Namena kanala se ogleda u tome što, sa jedne strane, oni odražavaju normalnu fiziološku funkciju i patološke promene u organizmu, a sa druge strane, prema njima se može suditi o njegovoj vitalnosti, određivati svaka bolest, normalizovati odnos ispunjenosti i praznine, koristiti ih kao uputstvo za lekarsku praksu, i zato se kanali moraju poznavati“.