ISHRANA - VARENJE HRANE SA ASPEKTA KTM-e
Napisao Milan Stanić
ISHRANA – varenje hrane sa aspekta Kineske tradicionalne medicine
Prema shvatanjima kineske medicine, nepravilna ishrana je osnovni
uzrok nastanka poremećaja metaboličkih procesa, kod kojih, pre svega,
stradaju organi za varenje.
U skladu sa kineskom medicinskom teorijom, glavni organi za varenje
su slezina i želudac. Oni se međusobno nalaze u takozvanim
unutrašnje-spoljnim odnosima. To znači da oni čine par
Jin-Jang,
isto kao što su muž i žena par u porodici. Slezina je Jin, i nalazi se
dublje u odnosu na želudac, dok želudac predstavlja Jang, i smešten je
više sa spoljne strane.
Kad jedemo, hrana i tečnosti dospevaju direktno u želudac, gde se
postepeno razlažu na sastavne delove. Na Istoku se taj proces naziva
„truljenjem i sazrevanjem“, dok se želudac upoređuje sa kotlom ili
posudom za fermentaciju. Zatim na red dolazi slezina, koja deli čist i
mutan deo svarene mase hrane. Čisti deo, koji se drugačije naziva finom
supstancom hrane i tečnosti, transformiše se u
Či i krv i šalje
nagore, prema srcu i plućima, a odatle se širi u ostale organe tela.
Pošto slezina ima ključnu ulogu u proizvodnji
Či energije i krvi, njen izbalansiran rad je od vitalnog značaja za zdravlje i normalno funkcionisanje ostalog dela organizma.
Kad se čovek rodi, njegova slezina i želudac su slabi i nerazvijeni.
Da bi slezina i želudac sazreli, sakupili snagu i počeli efikasno da
funkcionišu, potrebno im je šest-sedam godina. Prema tekstu „Nej Žinj“
(„Unutrašnja klasika“), želudac, creva, pa samim tim i slezina, počinju
da slabe, i već oko trideset pete godine zbog starenja gube sposobnost
za rad. To znači da približno oko trideset pete godine, zbog brojnih
bolesti, poremećaja i nepravilne ishrane, funkcionalne sposobnosti
slezine i želuca se smanjuju, zbog čega se u toj istoj meri smanjuje
sposobnost slezine za proizvodnju
Či energije i krvi.
U kineskoj medicini je uobičajeno da se želudac i creva posmatraju
kao jedna celina. Na taj način, funkcije creva se često pripisuju
funkcijama želuca. Kada slezina pošalje finu supstancu ili čisti deo
svarene hrane nagore, i pretvori je u
Či i krv, želudac šalje mutne otpade nadole. Taj proces se naziva podizanjem čistoće i spuštanjem mutnoće.
Tanko crevo šalje u mokraćnu bešiku tečne komponente otpada, odakle
se one izlučuju iz organizma u vidu urina; kroz debelo crevo se, u vidu
fekalija, izlučuje tvrda masa otpadnih materija.
U kineskoj medicini se jetra ne smatra jednim od organa za varenje. Ali, nezavisno od toga upravlja raspoređivanjem
Či energije u organizmu. Drugim rečima, od jetre zavisi nesmetan tok
Či energije. Podizanje čistoće i spuštanje mutnoće pomoću želuca (i crevima, kao produžetku želuca) je mehanizam
Či energije, a taj mehanizam može da deluje neprekidno, samo ako ničim nije ograničen tok
Či energije. To znači, da ako je, iz bilo kog razloga, jetrina funkcija raspoređivanja
Či energije slabi ili nestaje, dolazi do poremećaja slobodnog toka Či energije i funkcionisanja tog mehanizma. A ako mehanizam
Či energije nepravilno funkcioniše, može da dođe do poremećaja probavnih funkcija slezine i želuca.
Glavni uzrok gubitka kontrole jetre nad raspoređivanjem
Či energije su stresovi, razočarenja i emocionalni padovi. To se sa kineskog može prevesti kao „neostvarene želje“.
Kao i jetra, bubrezi, prema shvatanju kineske medicine, ne pripadaju
organima sistema za varenje. Štaviše, neposredno učestvuju u procesu
varenja. Bubrezi kontrolišu životnu vatru. To je drugi naziv za
Jang bubrega ili vatru bubrega.
Jang bubrega nastupa u ulozi glavne „grejalice“ celog
organizma, koja „greje“ sve ostale unutrašnje organe i organe sistema za
varenje, i pomažu im da na pravi način obavljaju svoje dužnosti. Prema
kineskoj medicinskoj teoriji, sve fiziološke transformacije organizma
predstavljaju temperaturne promene, jer sve procese transformisanja
obavlja
Či Jang koji je, u suštini, topao.
Naročito slezina ne može da vrši funkciju proizvodnje i transformisanja
Či i krvi bez pomoći
Jang bubrega, koji je smešten niže. To znači da se slabljenje ili trošenje
Či energije slezine na kraju odražava na
Jang bubrega, koji takođe slabi i prestaje normalno da funkcioniše. I obrnuto, ako se iz bilo kog razloga istroši i oslabi
Jang bubrega, to sigurno dovodi do slabljenja i trošenja slezine.
Osim toga, slezina, želudac i bubrezi su tesno međusobno povezani
preko metabolizma tečnosti. Tečnosti organizma nastaju u želucu. Njihov
čisti deo, koji se dobija tokom procesa varenja, slezina transformiše i
šalje nagore, a to znači da ih
Či slezine šalje prema plućima, odakle se šire po celom organizmu pomoću
Či energije
pluća, koja takođe nastaje u slezini. Mutni deo tečnosti se šalje iz
želuca nadole, kroz tanko crevo u mokraćnu bešiku.
Či mokraćne bešike je izvedena od
Či bubrega (ova dva organa čine
Jin-Jang par).
To znači, da proces metabolizma tečnosti takođe tesno međusobno
povezuje želudac i bubrege. U Kini se kaže da su „bubrezi brana za
želudac“. To znači da Či bubrega drži mokraćnu bešiku zatvorenom i u
njoj čuva tečnosti koje je poslao želudac. Ako se želudac pregreje i
počne preterano aktivno da vrši svoje funkcije, tako što šalje obilne
količine tečnosti u mokraćnu bešiku, radi njihovog daljeg izlučivanja iz
organizma, to na kraju dovodi do iscrpljivanja Či energije bubrega.
Isto tako kao što Či bubrega proizvodi Či energiju mokraćne bešike, koja
je odgovorna za izlučivanje tečnosti iz organizma.
U kineskoj praksi se smatra da je proces starenja osnovni uzrok
slabljenja bubrega, mada se u kineskoj medicinskoj literaturi, osim
toga, navodi da se povećana seksualna aktivnost negativno odražava na
bubrege kao i savremeni način života – upotreba takvih „stimulativnih“
droga, kao što su kokain i amfetamini i čak neki lekovi, na primer,
prednizon i ostali kortikosteroidi.
S ozbirom da slezina upravlja mišićima i telom, kineska medicina
uzroke gojaznosti i iscrpljenosti pre svega vidi u patološkim promenama
slezine. Pošto se slezina i želudac „otvaraju“ preko usne duplje,
promena ukusa, pojavom neprijatnog ukusa u ustima ili smanjenjem osećaja
za ukus, smatraju se patološkim promenama ova dva organa. Štaviše,
promena apetita – gubitak ili osećaj stalne gladi – obično ukazuju na
to da su ovi organi pogođeni nekom bolešću.
Još u 2.veku pre nove ere, kineski lekari su znali da, na primer,
dijabetes melitus nastaje zbog „neumerenog konzumiranja masnih,
brašnastih i slatkih namirnica“. Preterano konzumiranje šećera i
slatkiša, nanosi ogromnu štetu na pet unutrašnjih organa i dvostruko
utiče na organizam. Najpre se oštećuje slezina, a zatim bolest prodire u
pet unutrašnjih organa
.“Pet ukusa dospeva u želudac i svaki od njih se ponaša kako želi ... Šećer najpre dospeva u slezinu“.
Šećer može da održava funkcionalnu aktivnost slezine i da joj daje
snagu, ipak, ako je u većim količinama - može da je prepuni. Tako,
preterano konzumiranje slatkih namirnica može da šteti slezini. Ako se
ispostavi da slezina ne može da transportuje tečnosti u organizmu u onim
količinama kao ranije, one počinju da se nagomilavaju i pretvaraju u
sluz, koja sprečava slobodan tok
Či energije. Pošto proizvodnja i transformisanje
Či energije i krvi zavise od normalnog funkcionisanja slezine,
Či
energija i krv slabe i troše se. Slabljenje slezine, zbog preteranog
konzumiranja slatkiša, manifestuje se gasovima u stomaku posle jela,
osećaju umora i gubitka snage, pospanošću, gojaznošću, a ponekad i
otocima donjih ekstremiteta i pojavom vodene bolesti.
Mnogi lekari su ispravno primetili da pacijenti, koji su se navikli
da konzumiraju slatku hranu u većim količinama, često osećaju psihičku i
emocionalnu napetost. Ta uzajamna veza između želje za slatkišima i
emocionalnom napetošću uslovljena je dvoma samostalnim, ali međusobno
tesno povezanim mehanizmima bolesti.
Prvo, ako zbog stresova i neprijatnosti jetra oslabi, onda obično
preusmerava taj uticaj na slezinu, koja se takođe iscrpljuje i slabi.
Sladak ukus održava
Či energiju slezine. Zato i nije čudo da se
slezina, koja se troši i slabi, trudi da apsorbuje šećer u većim
količinama. Na našu nesreću, preterano konzumiranje šećera ili previše
slatke hrane (za razliku od šećera, koji je sadržan u prirodnim
namirnicama) još više uništava slezinu.
Drugo, prema kineskoj medicini, sladak ukus otklanja napetost: „Kod
stanja napetosti, konzumiranje slatkih namirnica automatski oslobađa od
tog osećaja“. To znači da osobe koje se nalaze u stresnim situacijama,
podsvesno teže da jedu što više šećera i slatkih namirnica, ne samo da
bi održale
Či energiju, već i da bi otklonile tu napetost.
U početnim stadijumima hipoglikemije (smanjenje nivoa šećera u krvi),
većina pacijenata prolazi kroz tu fazu. Prilikom konzumiranja šećera u
velikim količinama, funkcionalne sposobnosti slezine se znatno
pogoršavaju. To je podsticaj za nastanak disharmonije u odnosima između
jetre i slezine, zbog čega pacijent oseća potištenost u kombinaciji sa
pojavom iznenadnih uzbuđenja i razdraženosti.
Ako slezina slabi, u njoj se nagomilava sluz, što se manifestuje
nastankom osećaja straha i nesanice. Prilikom slabljenja slezine, takođe
se troše i slabe
Či energija i krv. Hranljive materije
prestaju da dospevaju u jetru i u odgovarajuća tkiva, i to u žile,
nokte, genitalije i oči. Hranljive materije više ne dospevaju u srce, i
zato je duša koja naseljava srce, zbog toga uznemirena. To se može
manifestovati nesanicom, nervnom napetošću, osećaju nemira i čestim
lupanjem srca. Kad slezina slabi, neizbežno slabe i pluća, jer ona
dobijaju
Či energiju direktno iz slezine. Takođe, zbog uzajamne zavisnosti slezine i bubrega, slabljenje slezine nanosi štetu i bubrezima.
Tako su svih pet unutrašnjih organa pogođeni, pa ako emotivna napetost slabi jetru, slezina će apsorbovati veće količine šećera.
Ako je jetra oslabljena, trpi pregrevanje. To pregrevanje, koje slabi
ili transformiše, često se prenosi u želudac. Osim toga, želudac se
takođe može pregrejati zbog pregrevanja celog organizma ili konzumiranja
određenih vrsta namirnica u preteranim količinama. To su: masna i
pržena hrana, ljuta, vruća i biberena hrana, a takođe, ma kako to
zvučalo čudno, hladni i zamrznuti proizvodi.
Patološka temepratura u želucu ima dve posledice. Prvo, kada se širi,
podiže se nagore i oštećuje pluća i srce koji se nalaze iznad želuca, a
takođe i organe čula, smeštene u najvišoj tački organizma, tj. u glavi.
Drugo, ako se pregrevanje nastavlja i ne slabi, ono dovodi do
apsorbovanja i uništavanja
Jinga. To znači da patološka temperatura želuca može da se prenese u pluća i srce i da dovede do trošenja
Jina srca, pluća, slezine, jetre, bubrega i samog želuca. Pored toga, trošenje
Jina i krvi ili unutrašnje pregrevanje, mogu da postanu uzrok unutrašnjeg pomeranja jetre.
Ako se tok
Či energije jetre usporava i nestaje, a Či slezine iscrpi i oslabi, to sigurno vodi do zadržavanja krvi. To se događa zato što „
Či pokreće krv. Ako se kreće Či, kreće se i krv. Ako se Či zaustavlja, zaustavlja se i krv“.
Tako, zastoj
Či energije obavezno dovodi do zastoja krvi i, to najverovatnije kada je oslabljena
Či energija slezine. Upravo se
Či
energija slezine transformiše u Či srca, koja pokreće ili gura krv, a
upravo slezina proizvodi krv koja hrani krvne sudove. Ako hranljive
materije više ne dospevaju u krvne sudove, one više neće biti u stanju
da vrše svoju funkciju obezbeđenja krvotoka. Ako sluz sprečava slobodan
protok
Či energije i krvi, dolazi do zastoja krvi.
Dijetalna terapija
U nastavku teksta su data tri osnovna principa
kineske terapijske dijete. Dijetetske terapije se primenjuju onda, kada
se radi o bolesti koja je već prisutna.
1. Lečenje treba da bude zasnovano na razlikama u kliničkoj slici.
Prvi od tih principa - izbor dijete, zavisi od tipa bolesnika. Ono po
čemu se kineska medicina razlikuje jeste to, da lekar leči bolesnika a
ne bolest. Bolest se obično određuje prema manjem broju simptoma. Na
primer, ne može se postaviti dijagnoza „glavobolja“ ako vas ne boli
glava. Ipak, simptome bolesti mogu da osećaju razni ljudi i svako od
njih će bolovati na drugačiji način. Osim toga, pacijenti mogu biti
debeli ili mršavi, muškarci ili žene, stari ili mladi, i da imaju čitav
niz drugih individualnih karakteristika.
Prema kineskoj metodi, slika bolesti predstavlja čitav niz simptoma i
znakova koji karakterišu bolesnike, a ne samo taj deo koji se tiče
bolesti i njenog dijagnostikovanja. Odatle vodi poreklo i postulat
kineske medicine:
„Jedna bolest – različiti lekovi; različite bolesti – jedan lek“.
Zato možemo reći da kineska medicina ne leči bolest već kliničku
sliku. Tradicionalna kineska medicina posmatra bolest kao disbalans. Taj
disbalans može da nastane u telu čoveka, između različih vrsta
Či
energije, između unutrašnjih organa i žarišta, ili između različitih
vrsta tečnosti u čovekovom telu. Naziv svake kliničke slike je opis
onoga što predstavlja disbalans u organizmu čoveka. Ako se konstatuje da
je kod bolesnika oslabljena praznina
Či slezine, to znači da njegova slezina ne radi normalno.
Lečenje tog disbalansa i obnavljanje zdravlja bolesnika sastoji se u jačanju slezine i dopunjavanju njene
Či energije.
U tom slučaju, doktoru je jasno da sve što može da doprinese ostvarenju
tog rezultata biće korisno za njegovog pacijenta, a sve što može da
oslabi slezinu ili njen
Či - štetno.
Ukoliko to primenimo na kinesku dijetetsku terapiju, to bi značilo
da sve namirnice i ishrana u celini, treba da se biraju na bazi toga da
li će obnoviti normalan izbalansiran rad organizma bolesnika ili ne.
Namirnice koje pomažu da se uspostavi balans, biće prepisane u dijeti,
namirnice koje otežavaju uspostavljanju balansa biće – izbačene. U „Nej
Cinu“, klasičnom delu iz oblasti tradicionalne medicine, kaže se:
„Ako
je toplota - ohladi je; ako je hladnoća – zagrej je; ako je suvoća –
ovlaži je; ako je vlaga – osuši je; ako je praznina – napuni je, ako je
višak – isprazni ga“. Ako poštujemo ovaj princip, onda treba kod
„vruće“ slike konzumirati „hladne“ namirnice, koje smanjuju temperaturu. I obrnuto, kod
„hladne“ slike treba konzumirati „tople“ namirnice koje greju.
2. Obavezno održati i zaštiti želudac i slezinu
Osnovni metod kineske medicine je – dati organizmu „ravnopravan
suprotan“ stimulans da bi ga vratio u stanje ravnoteže. I bez obzira na
to, nezavisno od vrste bolesti, ne dolazi do promene u procesu varenja. A
dijeta se ne menja. Pošto je u organizmu sve međusobno povezano:
unutrašnji organi i žarišta, Či i krv, krv i telesne tečnosti, Jin i
Jang, a srednje žarište – želudac i slezina – ima ključnu ulogu u
funkcionisanju celog sistema međusobnih veza, onda dijeta koja jača
slezinu koristi celom organizmu.
Drugim rečima, prilikom lečenja bolesnika sredstvima kineske
dijetetske terapije treba biti oprezan. Mada su prohladne i hladne
namirnice pogodne za lečenje vrućih bolesti, ne treba ih preterano
konzumirati. U protivnom, to može da nanese štetu slezini, koja
predstavlja izvor zdrave i pravilne
Či energije. S tim u vezi,
slezina ne može da proizvodi dovoljnu količinu Či energije, što dovodi
da pogoršanja opšteg stanja bolesnika umesto da donese olakšanje. Kod
„toplih“ bolesti ne treba konzumirati „tople“ namirnice, već se treba
uzdržavati i od prekomernog konzumiranja „hladnih“ namirnica. Nekoliko
pažljivo odabranih „hladnih“ namirnica, koje pogoduju lečenju te
bolesti, u kombinaciji sa neutralnom dijetom – „to je ono što bi doktor
preporučio“.
Zato, kada je reč o kineskoj dijeto-terapiji, važno je prihvatiti pravilo da drugi princip menja i slabi prvi princip.
Bez obzira na vrstu bolesti, treba zaštiti i održati srednje žarište –
želudac i slezinu. To je – ključ za održanje zdravlja i lečenje
bolesti.
3. Izbegavajte zabranjene namirnice
Postoje neke namirnice koje treba izbegavati, a postoje i namirnice,
koje su u nekim slučajevima strogo zabranjene. Na primer, glatka
„sjajna“ hrana, kao što je med ili spanać, kontraindikovani su kod
proliva ili nemogućnosti zadržavanja sperme.
Postoji čitava grupa namirnica koje se na kineskom nazivaju
„fa u“. Slog
„fa“ znači „izlučivati, isterivati“,
„u“ – „materija, supstanca, suština“. Produkti
fa u imaju svojstvo da izbacuju
Jang Či. U većini slučajeva nastanka crvenog osipa na koži (koji je znak „tople“ bolesti),
Jang Či je nepravilno raspoređen sa spoljne strane tela čoveka. Ako čovek bude koristio
fa u,
to će dovesti do još veće koncentracije Jang Či na spoljnoj strani tela
ili na njegovoj površini, pa će osip na koži biti veći. Zato
fa u
ne sme da koriste ljudi koji boluju od crvenog kožnog osipa, kod takvih
bolesti kao što su koprivnjača, ekcemi, psorijaza i neurotički
dermatitis.
Šta je
fa u? Pilići, morski račići, jastog, mekušci, dagnje, pistaći su – glavne i najčešće konzumirane namirnice
fa u. To su namirnice koje su „tople“ po svojoj prirodi i dopunjavaju bubrežno-jetreni
Jang.
Takve namirnice su još i „vlažne“ i njihovo konzumiranje dovodi do
povećanja vlažnosti i temperature. Kod crvenog osipa na koži, treba se
odreći konzumiranja tih namirnica. Zanimljivo je da su
fa u – namirnice koje zapadna medicina ubraja u jake alergene.
Opšte preporuke, koje se mogu primeniti na većinu najrasprostranjenih kliničkih slika disbalansa.
Takvi poremećaji su:
1. praznina i vlažnost slezine
2. depresija jetre i pregrevanje želuca
3. istrošenost bubrežnog Jina
4. vlažna toplota
1. Praznina i vlažnost slezine
Slezina može da bude prazna ili slaba, zbog preteranog
umora, nemira, prekomernog konzumiranja slatkog i hladnog, kao i
preteranog konzumiranja svežih namirnica i napitaka. Kada slezina
oslabi, usporavaju se njene funkcije prenosa i transformisanja. Obično
to dovodi do nagomilavanja vlažnosti u slezini, koja se naziva
patološkom ili nezdravom vlažnošću. Pri tom, nagomilana vlažnost
negativno deluje na Jang slezine, tj. na vatru srednjeg žarišta i
začarani krug se zatvara. Slezina postaje suviše slaba da bi mogla da
destiluje, izvlači i izlučuje vlažnost iz organizma i vlaga koja se
nagomilava, ne dozvoljava slezini da obnovi svoj
Či.
To je tipičan slučaj u kliničkoj praksi. Često se događa da
slabljenje slezine počinje još u dečjem uzrastu, zbog nepravilne i
nedovoljno raznovrsne ishrane. Slabost slezine se posebno proširila među
stanovnicima zemalja Zapada. To se objašnjava nepravilnom ishranom
odojčadi i dece, sklonošću ka slatkišima, preteranim konzumiranjem masti
i ulja, konzumiranjem žitarica kao osnovne namirnice, našom sklonošću
ka sirovoj i hladnoj hrani, intelektualnim i nervnim opterećenjima i
nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Svi ovi faktori u zapadnim zemljama
uslovljavaju pojavu slabosti i vlažnosti slezine kod ljudi. Pošto
srednje žarište – želudac-slezina – ima vitalnu ulogu u obezbeđenju
zdravlja celog organizma, slabost slezine dovodi do nastanka, pogoršanja
i komplikacija mnogobrojnih bolesti.
Kod postavljene dijagnoze „slabost slezine“ bolesnik treba da izbaci
iz upotrebe takve namirnice kao što su koncentrovani slatkiši – šećer,
med, melasa, klenov sirup. Neke poslastice, na primer, ječmeni slad, po
prirodi je „topao“ i nema tako loše dejstvo na slezinu kao beli šećer.
Štaviše, sve koncentrovane poslastice mogu da dovedu do preteranog
generisanja vlažnosti i prepunjavanja slezine.
Konzumiranje hladne hrane treba svesti na minimum. Ako su se hrana i
napici čuvali u frižideru, pre upotrebe ih treba zagrejati makar do
sobne temperature. Posebno treba izbegavati konzumiranje hladne hrane i
napitaka u kombinaciji sa ostalom hranom, jer to smeta varenju tople
hrane.
Pored toga, treba izbegavati konzumiranje energetski prohladnih i hladnih namirnica. Tu su sledeće namirnice:
salata, celer, mango, prosena prekrupa, kruške, japanska jabuka, spanać, paradajz, pšenica. Preterano konzumiranje ovih namirnica dovodi do hlađenja srednjeg žarišta i
Janga slezine. Ako se ove namirnice koriste u sirovom obliku, onda se pojačava njihovo dejstvo hlađenja na slezinu.
Pored toga, treba izbegavati konzumiranje vlažnih namirnica i
ograničiti količinu napitaka koji se konzumiraju istovremeno sa hranom. U
vlažne namirnice se ubrajaju:
mleko i mlečni proizvodi, agrumi, sok od ananasa, paradajz, šećer i slatkiši, kao i masti i ulja.
Neke osobe, koje boluju zbog vlažnosti slezine, mogu da osećaju stalnu
žeđ. Taj, prividni paradoks, traži objašnjenje. Pošto se tečnost ne
prenosi od srednjeg žarišta do drugih organa i tkiva u telu, one osećaju
nedostatak vlažnosti. Ipak, što više čovek troši tečnosti, to se
slezina sve više prepunjava vlažnošću i u manjoj količini je prenosi
drugim organima, zato je sve veća žeđ i – krug se zatvara. Bolestan
čovek može da troši manje tečnosti, naročito istovremeno sa hranom. U
početku će se osećaj žeđi povećati, ali će uskoro organizam naterati
slezinu da snabdeva vlažnošću ostale organe i balans tečnosti će se
uspostaviti. Obično se to događa posle dva-tri dana.
Osobe koje pate od slabosti slezine, treba da konzumiraju više
barenog povrća, barenog pirinča, manje količine relativno suvih proteina
životinjskog porekla (piletinu, ćuretinu, belu ribu), i sasvim malo
voća, koje se preporučuje u barenom obliku. Osim toga, treba da u svoj
obrok uključe umerenu količinu začina i dodataka, koji su prosušeni i
koji greju a jačaju slezinu, kao što je – srdiš, crni biber, đumbir
(sušeni i sveži), cimet, muskatni orašćić. Hrana treba da bude laka i da
se lako vari, dajte prednost supama i barenim jelima. Hranu treba
pažljivo sažvakati. Kao dopunu, lekar može da preporuči uzimanje
probavnih enzima za održanje želuca i slezine.
2. Depresija jetre i pregrevanje želuca
Predstavlja drugu, prilično rasprostranjenu kliničku sliku na Zapadu. Depresija jetre znači stagnaciju
Či energije.
Uzrok je to, što je jetra pritisnuta i slobodno ne pliva. Sve to
najčešće izaziva emotivni stres, a u kineskoj tradicionalnoj medicini se
naziva unutrašnjim oštećenjem zbog sedam strasti. Jetra je odgovorna za
širenje
Či energije i obezbeđenje njenog slobodnog toka. Bilo koji emotivni stres može da izazove stagnaciju
Či
energije jetre, ipak, najjači uticaj imaju takve emocije kao što su
ljutnja, razdražljivost, netrpeljivost, osećaj beznadežnosti.
Iako depresija jetre i stagnacija
Či energije nastaju zbog
emotivnih i intelektualnih preopterećenja, dijetološki faktori mogu
dovesti do komplikacija. Slobodni tok
Či energije slezine delimično zavisi od slobodnog toka
Či energije
jetre. Kod prejedanja dolazi do neprohodnosti hrane kroz želudac i
creva, što otežava slobodan tok Či energije želuca i slezine, što sa
svoje strane negativno deluje na Či jetre. Zato osobe koje pate od
stagnacije Či energije jetre, ne treba da se prejedaju i da konzumiraju
mnogo zasitne hrane koja se teško vari.
Drugim rečima, treba se uzdržati od upotrebe koštunjavog voća, orahovog ulja, hleba i mesa u većim količinama.
Kada je jetra pritešnjena, prepunjava se
Či energijom. Pošto je
Či
toplota, onda se jetra pregreva. Ova pojava se naziva transformišućom
ili stagnacionom toplotom. Zato tada treba izbegavati energetski vruće
namirnice, tj. vruću, ljutu, začinjenu hranu. Često u tim situacijama
čovek poželi nešto ljuto, začinjeno, a pošto začini stimulišu
Či
energiju, to, makar i privremeno, dovodi do slabljenja depresije,
nestaje osećaj uznemirenosti. Ipak, ako jetra nije samo pritešnjena već i
pregrejana, onda energetske vruće namirnice samo povećavaju toplotu i
komplikuju sliku stanja. Umesto toga, treba da povećate fizičko
opterećenje, pogledate veseo film, relaksirate se, pokušate da rešite
neki životni problem, koji je mogao da izazove razdražljivost i ljutnju.
Pošto i jetra i želudac primaju toplotu od vatre koja se nalazi kod
vrata života, onda se u slučaju pregrevanja jednog od njih i drugi organ
takođe pregreva. Drugim rečima, pregrevanje jetre često prati i
pregrevanje želuca. Pošto jetra i žučna kesa čine
Jin-Jang par,
onda se prilikom zagrevanja jetre, po pravilu, primećuje se pregrevanje
žučne kese. I sve se to komplikuje vlažnom, slabom slezinom.
U tim slučajeva treba da se odreknete alkohola, kafe, masne hrane
i mesa, kao i da smanjite, koliko je moguće, upotrebu hemijskih
materija i konzervanasa. Treba biti oprezan sa dijetom, jer se u tom slučaju može primetiti povećan apetit, naročito zbog hladne hrane i napitaka.
U izuzetnim slučajevima, kada pacijent ima zdravu slezinu, koja
odlično funkcioniše, i pregrejanu jetru, lekar mu može preporučiti
upotrebu nekih hladnih namirnica, kao što su
: sveža salata, celer, tofu, spanać, proklijali pasulj, rotkvicu, koriander itd.
Naravno, ne treba preterivati ni sa ovim namirnicama. Treba konzumirati
što više sveže pripremljenog povrća, naročito tamnije boje, sočnog
zeleniša.
Prema Nej Cinu (Unutrašnja klasika), glavnom delu iz oblasti kineske
medicine, u slučaju bolesti jetre treba pre svega lečiti slezinu, jer
prema teoriji o pet faza, slezina će biti sledeći organ koji će pogoditi
bolest, ako do tada već nije. Zdrava, jaka slezina će pomoći
pregrejanoj jetri. Zato treba održavati slezinu, u kombinaciji sa
konzumiranjem prohladnih i hladnih namirnica za lečenje jetre, žučne
kese i želuca.
Prilično često osobe, koje imaju prepunjenu jetru, koja stagnira,
pitaju šta treba da rade i čega da se uzdrže. Oni bi želeli da dobiju
precizan spisak u kom će detaljno biti naveden spisak jasnih i tačnih
uputstava u vezi sa preporučenom ishranom. Takva želja je znak
disbalansa organizma. Bolestan čovek mora to da shvati i da se opusti.
Na kraju krajeva, depresija jetre i stagnacija Či energije je bolest
emotivnog porekla i protiv nje se treba boriti, pre svega, na emotivnom
planu. Ako se bolesnik koncentriše samo na dijetu, to znači da nije
shvatio suštinu dijagnoze. Glavno uputsvo za lečenje, u tom slučaju je –
opuštanje.
3. Istrošenost bubrežnog Jina
Tempo života na Zapadu je prebrz. Preterano smo stimulisani, nalazimo
se u stalnom pokretu, i trudimo se da sa oba kraja zapalimo sveću
života. Seks, droga i rokenrol dovode do rasipničkog gorenja materije
Jin i suštine
Cin. Sve to dovodi do slabljenja i nekvalitetnog rada bubrega, jer su ispravan Jin i suština koncentrisani upravo u burezima.
Prema kineskoj medicinskoj teoriji, proces starenja predstavlja
slabljenje bubrega. Može se reći da je čovek star toliko, koliko
pravilno rade njegovi bubrezi. S godinama, naš organizam počinje da
troši
Jin. Telo se suši i bora, čovek se krivi, njegova kosa
sedi i opada, ispadaju zubi, pogoršava se sluh i vid, smanjuje seksualna
i intelektualna aktivnost. Sve to kineska medicina pripisuje slabosti i
istrošenosti bubrega.
Par želudac-slezina dobija energiju od bubrežnog
Janga i od
vatre koja se nalazi pored vrata života. S druge strane, hrana koju je
želudac svario i koju je usvojila slezina, pretvara se u suštinu Jin,
koja zapljuskuje i hrani bubrege. Osim toga, prema Nej Cinu,
Jang želuca i aktivnost creva počinju da opadaju posle 35. godine života, pre nego što započne opadanje aktivnosti bubrega.
Jedan od razloga što se kod mnogih osoba na Zapadu primećuje rano trošenje
Jina
je u tome, što naša dijeta ne doprinosi održanju slezine i želuca, već
je dobar rad slezine – jedini dijetološki način popunjavanja bubrežnog
Jina.
Ako slezina radi i šalje čisto nagore a mutno – nadole, onda se višak
krvi i Či energije, koji se svakodnevno obrazuju, pretvaraju u suštinu i
tokom spavanja koncentrišu u bubrezima. To znači da bolesnici koji pate
od nedostatka bubrežnog
Jina, treba da se pridržavaju osnovne dijete, koja je blagotvorna za sve organe srednjeg žarišta.
U tom slučaju, ipak, bolesnici treba da konzumiraju više mesa i
proteina životinjskog porekla. U kineskoj medicini, namirnice koje
direktno održavaju bubrege su meso i neki životinjski organi. To se može
objasniti time, što su
Jin organi kod čoveka – mišići i tkiva.
Meso i životinjski organi sastoje se od istih molekula kao što su naši.
Na taj način, organi i životinjsko meso su odličan gradivni materijal
za obnavljanje
Jina kod čoveka.
Kinezi u hrani koriste mnogo riba i životinja, koje se ne konzumiraju
na Zapadu. Puževe, meduze, dagnje, mekušce, kornjače, sve vrste ptičjih
jaja, organe raznih životinja – jajnike, bubrege, srce, jetru, mozak, a
tu su i druga, za evropljane ekzotična jela kineske kuhinje, koja
predstavljaju efikasno medicinsko sredstvo za dopunjavanje
Či
energije bubrega. Ipak, kineski lekari savetuju da ne treba preterivati
sa tim jelima, jer su veoma hranljiva (tj.odnos vej/či je u njima
relativno visok). Zato što su ta jela bogata mastima, teško se vare i
sadrže mnogo vlage. Da ponovimo, treba umereno konzumirati tu hranu,
jer ona ne samo da obnavlja Jin bubrega, već nosi i višak vlažnosti.
Možda se čitalac neće lako snaći u tome - kako čovek može istovremeno
da boluje zbog nedostatka Jina i viška vlažnosti i sluzi, jer su i
jedno i drugo – Jin, samo je prvi od njih – zdravi Jin a drugi –
patološki. Štaviše, mnogi Amerikanci pate od jednog i drugog
istovremeno. U kliničkoj praksi često se sreću slučajevi da čovek pati
od viška vlažnosti, sluzi i debljine „spolja“, i iscrpljenosti
„iznutra“.
„Unutra“ i „spolja“ – nisu potpuno precizni termini s tačke gledišta
kineske tradicionalne medicine, ipak, mogu da pomognu čitaocu da shvati
suštinu problema. Za takve bolesnike najbolje je da se pridržavaju
osnovne dijete, predviđene za želudac i slezinu. Oni treba da se uzdaju u
vezu sa srednjim žarištem i bubrezima i da se nadaju da će dobro
varenje automatski dovesti do obnavljanja izgubljenog
Jina. Ove metode lečenja nedostatka Jina pridržavao se Li Dun, jedan od najpoznatijih lekara dinastije Cin Juan.
Tako, osobe koje boluju od nedostatka
Jina, treba da se
odreknu slatkiša, alkohola, kafe i drugih stimulatora, kao i da ograniče
konzumiranje suvih, ljutih, toplih jakih dodataka. Zato treba da dopune
svoj dnevni obrok velikom količinom toplih supa koje se lako usvajaju,
barenim povrćem i žitaricama i da u većoj količini konzumiraju
belančevine životinjskog porekla. Ako bolesnik ne boluje od viška
vlažnosti i sluzi, koje komplikuju iscrpljenost Jina, onda se takođe
može dodati malo pšenice i ovsa, koji imaju efekat ublažavanja i
smirivanja.
4. Vlažna toplota
Četvrti tipičan disbalans, koji se najčešće sreće u kliničkoj praksi
su – različite vrste vlažne toplote. Najčešći uzrok toga su odstupanja u
radu para želudac-slezina. Nepravilna ishrana, stres, premorenost,
dovode do toga da slezina ne može da razlaže tečnosti i one, s obzirom
da su teške, otiču nadole i nagomilavaju se u donjem delu tela čoveka.
Ova preterana vlažnost sprečava slobodan protok
Či energije.
Či se sakuplja na mestima nagomilavanja tečnosti i, pošto je
Či
– toplota, onda na mestu njenog sakupljanja počinje pregrevanje. Ovo
pregrevanje, u kombinaciji sa vlažnošću, u kineskoj medicini se naziva
„ši-že“ ili vlažna toplota. U tehničkom smislu, to može biti puna,
prazna ili depresivna toplota, ipak, u kombinaciji sa vlažnošću postaje
vlažna toplota.
Vlažna toplota može da izazove probleme sa jetrom i žuči, kao i
različite poremećaje u radu creva, žučne kese i reproduktivnih organa.
Osim toga, može da bude uzrok raznih dermatoloških ili kožnih bolesti.
Pošto se vlažna toplota obrazuje u donjem delu tela čoveka, teško je se
osloboditi. To se objašnjava time, što se radi o teškim i nečistim
tečnostima. Vlažna toplota se teško leči. Pored toga, vlažna toplota je,
u izvesnom smislu, znak starenja.
Pošto je osnovni izvor vlažnosti – srednje žarište, glavna dijeta
želudac-slezina pogoduje organima srednjeg žarišta, pomaže da organizam
normalizuje proizvodnju vlažnosti. Čak ako je vlažna toplota nastala
zbog prazne toplote, takav pristup može da popravi situaciju. Pored
toga, osoba koja boluje od vlažne toplote u donjem žarištu mora da jede
više namirnica koje hlade i koje doprinose mokrenju.
To su ječam lubenica, vodeni kres, celer, šargarepa, kljukva i krastavac.
Ipak, sve ove namirnice, izuzev lubenice i kljukve, treba da se
konzumiraju u blago dinstanom obliku. Pirinač takođe ima blago
laksativno dejstvo, zato treba da bude glavni deo dijete bolesnika
. Slatkiše, čokoladu, koštunjavo voće, sladoled, jogurt, alkohol, masnu i uljanu hranu treba izbaciti iz upotrebe.
U kineskoj medicini se smatra da ulja i alkohol jako doprinose obrazovanju toplote i vlažnosti u organizmu.
Novajlijama se od kineske medicine najviše dopada njena egzotika.
Izdato je mnogo knjiga u kojima su dati recepti iz kineske kuhinje za
sve životne prilike. Oni vole da svakodnevno konzumiraju cvetove
ljiljana, jer se u kineskoj medicini smatra da je to dobro protiv
melanholije, ili supe od kornjačevine, koje sprečavaju vlažnu toplotu i
insuficijenciju creva i jetre.
Ipak, najbolje je – pridržavati se osnovne dijete, predviđene za
želudac i slezinu: topla, sveže pripremljena hrana, mnogo svežeg povrća,
mnogo žitarica, malo mahunarki, malo belančevina životinjskog porekla
bilo koje vrste, umereno konzumiranje voća, semenki i koštunjavog voća,
malo koncentrovanih slatkiša, ulja i masti i ogromnu količinu celuloze.
Možemo zaključiti da ograničeno konzumiranje masne hrane, jaja,
nekonzumiranje šećera i slatkiša i smanjenje stresa podjednako je
značajno za održanje nivoa holesterola u plazmi krvi, na nivou koji je
bezbedan po zdravlje. Ako bismo koristili terminologiju tradicionalne
kineske medicine, holesterol je – suština
Jina, povezana sa Jangom bubrega. Ipak, u preteranim količinama on postaje patološki
Jin,
koji se sastoji od vlažnosti i sluzi. U skladu sa tim, kineska
dijetetska terapija prilazi lečenju gojaznosti kao pitanju obnavljanja
sposobnosti slezine da prerađuje tečnosti tela i odabira čistu
komponentu hrane.
U
Nej Cinu se kaže da
Jang min počinje da se gasi
približno oko 35. godine. Jang min predstavlja – želudac i sistem za
varenje, ipak, termin se upotrebljava i za označavanje celog procesa
varenja, uključujući funkciju slezine. Dobro je poznato da metabolizam
čoveka počinje da se usporava oko 40-te godine i da čovek može lako da
dobije na težini, čak ako i ne promeni svoj dnevni obrok i opterećenja. U
Nej Cinu se takođe kaže, da se rad bubrega pogoršava kod žena u 49.
godini, a kod muškaraca 64. godini. Bubrežna vatra ili vatra koja se
nalazi kod vrata života je – izvor Janga ili vatra varenja. To znači da
povećanje težine obično nastaje onda kada bubrezi počinju da proizvode
manje toplote, što dovodi do većeg usporavanja metabolizma.
Ključ za lečenje gojaznosti, makar to bilo rana,
urođena ili staračka gojaznost, sastoji se u tome da treba u ishrani
upotrebljavati namirnice koje se lako vare, i održavati vatru varenja na
maksimalnom mogućem nivou. To znači umereno konzumiranje slatkog,
vlažnog i masnog. To takođe znači da se treba odreći hladne hrane i
hladnih napitaka. Treba piti tople napitke i u manjim količinama,
istovremeno sa hranom. Pored toga, ako se funkcije varenja s godinama
pogoršavaju, važno je ne prejedati se.
Redovne fizičke vežbe održavaju cirkulaciju Či, krvi i drugih
telesnih tečnosti. Zajedno sa Či energijom, želudac i creva transportuju
otpade iz hrane i tečnosti nadole, radi ekstrakovanja iz organizma.
Poznato je da redovne fizičke vežbe poboljšavaju peristaltiku i kineska
medicinska teorija podržava tu tačku gledišta. Fizičke vežbe, takođe,
zagrevaju telo, slično kao što duvanje razgoreva vatru koja se gasi.
Redovne umerene fizičke vežbe mogu znatno da poboljšaju varenje i
sposobnost slezine da prerađuje masti, vlagu i sluz. Na kineskom bismo
rekli da ćemo transformisati „hua“. „Hua“ takođe znači „topiti“. To
podrazumeva toplotnu transformaciju. A na srpskom bismo to rekli
„otopiti masnoće“.
Novi dijetetski programi se stalno pojavljuju i nestaju. Mnogi od
njih se jednostavno ne mogu primeniti na većini ljudi. Na primer,
konzumiranje velike količine hladne vode pre jela, kao pokušaj da se
dopuni želudac, dovodi samo do prepunjavanja slezine i preteranog
vlaženja organizma. Na sličan način, konzumiranje velike količine soka
od grejpfurta dovodi do tih istih rezultata. Neki „tečni“ dijetetski
programi mogu biti korisni, ali oni sadrže ovsene mekinje koje znatno
doprinose prepunjavanju creva. Kada se mekinje pomešaju sa mlečnim
proizvodima i voćnim sokovima, rezultat je još gori, bez obzira na
kaloričnost takve smese. Kalorije su kalorije, ali namirnice organizam
ne vari i ne apsorbuje isto.
U Kini se smatra da upotreba umerene količine zelenog čaja sa hranom
doprinosi varenju i pomaže da se oslobodimo suvišnih kilograma. Zeleni
čaj, za razliku od crnog, sadrži malo enzima. Kineska tradicionalna
medicina smatra da zeleni čaj jača slezinu, smanjuje nivo vlažnosti i
doprinosi transformaciji sluzi. Još jedan korisan napitak, koji smanjuje
nivo vlažnosti, priprema se od kineskog ječma. Napitak se priprema u
vidu tečne supe ili odvarka, pomaže izlučivanju tečnosti iz organizma
preko mokraće. Smatra se da on takođe doprinosi preventivi raka.
Na taj način, prema kineskoj dijetetskoj terapiji, da biste se
oslobodili suvišne težine treba da se pridržavate dijete koja je bogata
barenim povrćem, celulozom i složenim ugljenim hidratima, tj. hranom
koja se lako vari. I obrnuto, treba izbegavati vlažne, hladne ili
namirnice koje se teško vare. Pored toga, treba povećati fizičko
opterećenje, proći kuru akupunkture ili kineske fito-terapije za jačanje
vatre ispod srednjeg žarišta. Profesionalci mogu posavetovati pacijentu
kuru samomasaže, koja doprinosi boljem varenju.
Prema kineskoj medicini, smatra se da je kafa gorak, jak i topao lekovit proizvod, za izbacivanje tečnosti. Proizvodi koji izbacuju tečnosti su, uglavnom, diaforetici. Ovi lekovi transformišu bubrežni
Jing u
Či, koji se zatim oslobađa, šalje nagore i izlučuje iz organizma. Prolazeći kroz različite energetske slojeve organizma,
Či zapljuskuje organe i čovek oseća priliv energije. Osim toga, uzlazni tok
Jang Či doprinosi opštem kruženju
Či u organizmu, oslobađajući zadržanu
Či energiju i aktivirajući krv i druge tečnosti.
Osobe, koje proizvode nedovoljno
Či energije zbog
nepravilnog režima ishrane, ili je preterano troše zbog povećane
aktivnosti, ili je ne mogu sakupiti zbog poremećenog sna, ili osobe koje
pate od loše cirkulacije
Či energije, dobijaće dopunsku dozu
Či
energije i samim tim osećati priliv snage prilikom konzumiranja kafe.
Ipak, kafa ima tendenciju da zagreva želudac, jer je kafa po svojoj
prirodi – energetska topla namirnica. To dovodi do pojave tečne tople
stolice, koju prati gubitak
Či energije slezine. Kafa je takođe
diuretik, pošto uključuje pluća u proces transporta tečnosti u donji
deo tela, prema žučnoj kesi. Sa svakim mokrenjem dolazi do gubitka
Či energije, i samim tim toplote, jer je
Či –
Jang, pa prema tome - toplota. Na taj način, mokrenje slabi
Jang bubrega, dok kafa slabi
Jing bubrega.
Samim tim, kafa ima opuštajući efekat na srednje i donje žarište. Dolazi do potrošnje
Či slezine, a takođe
Jina i
Janga
bubrega. Redovno konzumirati kafu – znači trošiti ušteđevinu glavnog
fonda. Takva politika će u daljoj perspektivi dovesti do bankrota. Kada
transformišemo i oslobodimo
Či, dobijamo snagu za trzaj, a istovremeno suviše rasipnički trošimo nagomilanu energiju.
Kada se kafa pojavila u Evropi, postojali su pokušaji da se zabrani
njena upotreba zbog toga što kafa predstavlja jak i ne baš neškodljiv
preparat. Mada kafa ima i pozitivan efekat u nekim slučajevima, ne treba
je svakodnevno konzumirati. Smatram, da se desilo da se kafa pojavila
prvi put u naše vreme na Zapadu, bila bi na meti zakona o kontrolisanom
prometu materija koje imaju stimulativno dejstvo. Malo je verovatno da
bi to moglo da se desi danas: jer vlada SAD ne može da zabrani ni
pušenje, bez obzira što je dokazana njegova veza s malignim oboljenjima.
Ako i prihvatimo mogućnost da kafu treba uzimati jednom dnevno, kada je
to zaista potrebno, smatram da osoba koja teži zdravoj ishrani ne treba
da je konzumira. To je jedna od namirnica koju nedvosmisleno
zabranjujem svojim pacijentima.
Žene posebno treba da se odreknu kafe. Kafa u telu čoveka izaziva
snažan uzlazni dotok koji, kako se smatra, šteti čon meju. Čon mej je
energetski kanal koji prolazi kod telo čoveka i povezuje bubrege sa
srcem. Čon mej snabdeva srce bubrežnim Jangom, koji se tako transformiše
u svesti ili
šen min. Osim toga, po tom kanalu se
Jing
bubrega pomera „nagore“, gde se hrani i održava „najveću“ aktivnost –
svest i osećanja. Kafa oštećuje kanal između „gornjeg“ i „donjeg“ dela,
između srca i bubrega, troši
Jin, krv i telesne tečnosti, što
dovodi do prepunjavanja grudi i karlice kod žene. Rezultat poremećaja te
veze, zbog prekomernog konzumiranja kafe, je poremećaj rada dojki i
reproduktivnih organa kod žena. Sa tim štetnim uticajem kafe, lekari se
susreću svakodnevno.
Ključni prilaz TKM - „ravnopravna suprotnost“, sastoji se u tome da
organizmu ponudimo isti, suprotno usmeren impuls, i na taj način ga
vratimo u stanje ravnoteže. Po toj logici, vitamin C, na primer, je
odlično sredstvo protiv temperature, jer je on u energetskom smislu
hladan. Pri tom, treba imati u vidu da preterano uzimanje vitamina C
može da nanese štetu slezini i da dovede do pojave proliva i diureze.
Zato je određivanje pravilne doze preparata takođe od velikog značaja.
Vitamini i mineralni dodaci predstavljaju koncentrovane materije, i zato
ih treba smatrati lekovima a ne hranom. To znači da oni treba da se
prepisuju podjednako pažljivo kao i lekovi, bez obzira da li su to
zapadni lekovi ili sredstva istočne medicine. Ako lek ima dovoljno snage
da vrati organizam u ravnotežu, onda, naravno, predoziranje ili
neadekvatna upotreba može isto tako da izbaci organizam iz ravnoteže. To
je mač sa dve oštrice. Što je lek jači, to ga treba pažljivije
koristiti.
Lepota kineske medicine je u tome što ona može precizno da odredi
koji lek i u kojim količinama treba da uzima ovaj ili onaj pacijent.
Time se postiže lečenje bez uzgrednih efekata. Svako dobija efikasnu i
individualnu terapiju, koja je samo njemu potrebna. Ta osobina
tradicionalnu medicinu čini bezopasnom i efikasnom. Zato TKM predstavlja
odličnu alternativu ili dopunu zapadnoj medicini, koja različitim
pacijentima, za jednu istu bolest, prepisuje jedan te isti lek u istoj
dozi. Svaki čovek je univerzalan i neponovljiv i zbog toga nijedan lek
ili dodatak ishrani ne mogu da odgovaraju dvema različitim osobama, čak
ako boluju od jedne iste bolesti. Zato se kod zapadne metode lečenja
često primećuju uzgredni efekti.
Ako odemo malo dalje, možemo reći da je moguće opisati zapadne
ortomolekularne dodatke s tačke gledišta kineske medicine, i sigurno se
na taj način mogu opisati i zapadni lekovi, što će omogućiti njihovu
primenu bez uzgrednih efekata.
Istočnjački lekari kao izvore Jina i Janga široko koriste namirnice,
ekstrakte biljaka i trava, uključujući i biološki aktivne preparate.
Tabela 12.
Jang-ske i Jin-ske namirnice
Namirnice „Jang“
|
Namirnice „Jin“
|
| - kukuruz |
- lubenica |
| - senf |
- grožđe |
| - đumbir |
- nar |
| - biber beli, crveni, crni |
- limun |
| - rotkva |
- mandarina |
| - banana |
- breskva |
| - kruška |
- šljiva |
| - smokve |
- urma |
| - krompir |
- plavi patlidžan |
| - repa |
- grašak |
| - celer |
- tikvica |
| - beli luk |
- kupus |
| - mahunarke |
- morska salata (laminarija) |
| - sočivo |
- šargarepa |
| - susam |
- krastavac |
| - heljda |
- peršun |
| - pšenica |
- paradajz |
| - pirinač |
- spanać |
| - med |
- tikva |
| - propolis |
- kikiriki |
| - susamovo ulje |
- pečurke |
| - suncokretovo ulje |
- proso |
| - kukuruzno ulje |
- svinjetina |
| - govedina |
- tovljeni šaran |
| - ovčetina |
- kefir |
| - piletina |
- voda |
| - zečetina |
- so |
| - pačetina |
- skrob |
| - kravlje mleko |
- prepeličje jaje |
| - testenina |
- sirće |
| - brašno |
- deverika |
| - vino |
- smuđ |
| - čaj zeleni |
- divlji šaran |
| - čaj crni |
- kumis |
| - šećer |
- stipsa (alaun) |
| - jaje kokošije |
- pelen |
| - orah |
- navala (prava paprat) |
| - mladi luk |
- pupoljci breze |
„Jin-ske“ namirnice hlade, čine telo mekim i mlitavim. Kod viška stvaraju osećaj umora, pospanosti, bledila, gubitka apetita.
Stručnjaci ne preporučuju upotrebu više od dve „jin-ske“ namirnice
odjednom, jer će organizmu biti teško da se izbori s njima. Kod
dugotrajnog viška Jin namirnica, dolazi do utučenosti, javlja se osećaj
slomljenosti, preosetljivosti.
„Jang-ske“ namirnice donose toplotu, čine telo čvršćim. Kod njihove
veće upotrebe javlja se napregnutost, grozničavost, razdražljivost.
Leti, kada je toplo vreme, preporučuje se više „jin-ske“ hrane koja
rashlađuje. Zimi prvenstvo treba davati „jang-skoj“ hrani koja zagreva.
TIENS ZVANIČNO U SRBIJI
