Pet Elemenata

TEORIJA PET ELEMENATA

Napisao Milan Stanić

TEORIJA O OSNOVNIM ELEMENTIMA

U Kini je nastalo učenje o pet elemenata, takozvani u-sin (u – pet, sin – element).

Ideja Jin i Jang u teoriji pet elemenata, čine osnovu kineske medicine. Ovi elementi čine Vasionu i s obzirom da je čovek – prirodan deo Vasione, on se takođe sastoji od tih pet elemenata. Mi smo - elementi, priroda se nalazi izvan i unutar nas, i svaki element je deo nas, isto kao što je deo životne sredine. Elementi imaju svoj karakter, simbolizuju različita stanja prirodnih pojava i poseduju određene kvalitete. Oni se neprekidno menjaju u skladu sa prirodnim kretanjima, naročito prilikom uzajamnog delovanja unutrašnje i spoljne sredine čoveka.
Svaki element je povezan sa nekim emocijama, ukusom i zvukom, i energetski je predstavljen u vidu para organa: jednog Jin i jednog Jang-organa (to su čan-fu organi). Zahvaljujući tome, obezbeđuje se potrebna ravnoteža između Jina i Janga.
Godišnja doba
Svako od nas ima godišnje doba koje voli i koje ne voli. Obično se te sklonosti objašnjavaju zdravstvenim stanjem, a naročito stanjem funkcija posebnih organa. Osoba koja je u većoj meri trpi uticaj Jina, ima manje izraženu unutrašnju toplotu, pa zbog toga i stalnu želju da popije vruć čaj, stalno se ušuškava u toplu odeću i strašno mrzi zimu zbog hladnoće, jer joj samo stvara neprilike. Sve su to znaci „nedostatka“ vatre (Jang) i povezani su sa akutnim deficitom vatre u bubrezima – energije koja nas greje.
Stanje zdravlja možemo da ocenimo ako proanaliziramo svoje reakcije na godišnja doba.
Doba dana i godišnja doba
U toku svakog dana postoji vremenski period koji odgovara nekoj sezoni. Proleće - period ranih jutarnjih sati do sredine jutra; sredina leta – period od sredine jutra do sredine dana; kraj leta – sredina dana; jesen – period posle ručka i ranog predvečerja; zima – noć. Kod različitih organa se period maksimalne funkcionalne aktivnosti odvija u različito doba dana.
Ako u organu dođe do poremećaja „ravnoteže“ (tj. nastane stanje „viška“ ili „manjka“), onda se u periodu maksimalne aktivnosti njegovog funkcionisanja manifestuje neprijatnim osećajima – fizičkim ili psihičkim. Na primer, ako vas ujutru, čim ste ustali, sve nervira, to znači da postoji disbalans jetre. Veza između organa i godišnjih doba izgleda na sledeći način:
§         proleće – jetra i žučna kesa
§         sredina leta – srce, tanko crevo i perikard
§         kasno leto – želudac, slezina i pankreas
§         jesen – pluća i debelo crevo
§         zima – mokraćna bešika i bubrezi

MEĐUSOBNA VEZA PET ELEMENATA
Treba napomenuti da teoriju Pet elemenata priznaje i zvanična medicina. Svaki lekar odlično zna da svakom godišnjem dobu odgovara aktiviranje određenih organa i da dolazi do pogošanja bolesti koje su sa njim povezane. O tome upravo i govori teorija pet elemenata. Svaki element rađa naredni i stimuliše njegov razvoj (Jang- funkcije).
§         Vatra, kada se ugasi, ostavlja pepeo – zemlju, tj. srce utiče na slezinu.
§         Iz zemlje se vade metali – slezina utiče na pluća.
§         Metal se topi kod zagrevanja, postaje tečan kao voda – pluća utiču na bubrege.
§         Voda je potrebna za rast drveta – bubrezi utiču na jetru.
§         Drvo gori i stvara vatru – jetra aktivno stimuliše funkcije srca.
Pri delovanju destruktivnih sila (Jin- funkcije).
§         Vatra topi metal – srce ugrožava pluća
§         Metal seče drvo – pluća ugrožavaju jetru
§         Koren drveta uništava zemlju – jetra ugrožava slezinu
§         Zemlja upija vodu – slezina ugrožava bubrege
§         Voda gasi vatru – bubrezi ugrožavaju srce
Kineski lekari su smatrali da „zbog zamišljenosti strada slezina, zbog briga se oštećuju pluća, zbog straha oboljevaju bubrezi, a preterana radost se odražava na stanje srca“. Radi se o vezi pet osnovnih elemenata i različitih emocionalnih stanja čoveka.
Prema Hipokratovom učenju, telo čoveka je stvoreno mešanjem četiri vrste „vlažnosti“: „krvi“ – u kojoj, na primer, postoje vlažnost i toplota, „sluzi“ –  u kojoj je prisutna vlažnost, „žute žuči“ – suva toplota, „crne žuči“ – hladna suvoća. Svi oni odgovaraju osnovnim elementima životne sredine i kosmosa: vazduhu, vodi, vatri, zemlji.
U kineskoj medicini se organizam posmatra kao celovit sistem, čije komponente stupaju u harmonične interakcije. Kada bolest poremeti taj sklad i unutrašnju ravnotežu, organizam se trudi da to stanje kompenzuje i da svoje funkcionisanje učini maksimalno efikasnim i svrsishodnim, čak ako je bolest prisutna.

ČAN-ORGANI ILI GUSTI ORGANI
Čan-organi (Jin), njih pet, su „gusti“ organi i kontrolišu unutrašnju sredinu organizma. Treba ih posmatrati kao ključne za obezbeđenje izbalansiranog funkcionisanja organizma u celini.
Čan-organi su:
§         pluća
§         slezina
§         srce (u ovom organu se izdvaja perikard)
§         bubrezi
§         jetra
Od nabrojanih organa, slezina, jetra i bubrezi imaju glavnu ulogu za zdravo funkcionisanje polnog sistema kod čoveka. Čan organi proizvode i čuvaju osnovne supstance: krv, Či, tečnosti, energiju bubrega i duh, koje su sačuvane i nasleđene od roditelja.

„Pluća“. Tu se podrazumevaju sama pluća, disajni putevi, nos, koža.
Pluća imaju „pročišćavajuće“ svojstvo (izbacuju vodu i gasove i čiste organizam), odgovorna su za stanje kože i kosmatog pokrivača. Nos je - prozor u pluća, kosmati pokrivač tela – ogledalo.
„Srce“. Podrazumeva organ srce i njegove funkcije u anatomskom smislu, upravljanje krvlju i krvnim sudovima, mislima, svešću. Prozor srca je jezik, ogledalo je – lice. Prema kineskoj medicini, znoj i krv su istog porekla, srce upravlja krvlju i kontroliše znojenje. U organu „srce“ izdvaja se perikard (osrđe), koji štiti srce. Promene na srcu se manifestuju promenama u perikardu.
„Slezina“. Prema kineskoj medicini, posle bubrega, drugo mesto zauzima slezina. Podrazumeva organ slezinu i njene funkcije u anatomskom smislu, masno tkivo, mišiće i usne. Funkcija „slezine“ sastoji se u prijemu, usvajanju, prenosu i širenju hranljivih materija po celom organizmu, kontroli krvi, kontroli ishrane mišića. Ogledalo slezine su – mišići ekstremiteta, prozor – usna duplja (usne).
„Jetra“. Ovde se podrazumeva – jetra u anatomskom smislu, bočne površine trupa u visini jetre, funkcije jetre. Jetra je skladište krvi i vrši regulaciju krvi, kontroliše izlučivanje žuči, stanje ligamenata. Prozor jetre su – oči, a ogledalo – nokti.
„Bubrezi“. Tu se ubraja anatomski organ – bubrezi i njegove funkcije, kosa, kosti, uši, slabine, urogenitalni sistem, funkcije bubrega.

FU - ORGANI ILI ŠUPLJI ORGANI
Fu-organi, njih šest, su šuplji i kontrolišu vezu organizma sa spoljnom sredinom. Čine par sa čan-organima.
Fu-organi su:
§         debelo crevo
§         želudac
§         tanko crevo
§         trostruki grejač
§         mokraćna bešika
§         žučna kesa
Njihova osnovna funkcija je – izbacivanje otpadnih materija. Oni imaju sekundarnu ulogu za zdravo funkcionisanje polnog sistema, pri tom, nešto veći značaj imaju funkcija mokraćne bešike (nervni sistem), organi za izlučivanje otpadnih materija (debelo i tanko crevo) i želudac.
„Žučna kesa“. U kineskoj medicini se smatra da se žučna kesa nalazi u jetri. Namena žučne kese je da – sakuplja žuč, koja pomaže varenju hrane. Funkcija žučne kese utiče na psihu čoveka.
„Želudac“. Podrazumeva želudac u anatomskom smislu i funkcije prijema i varenja hrane, transport svarene hrane kroz tanko crevo.
„Tanko crevo“. Podrazumeva tanko crevo u anatomskom smislu i njegove funkcije: razdvajanje „čistih“ i „mutnih“ tečnosti, odvođenje nepotrebnih (patoloških) materija iz srca. Čisti deo odlazi u slezinu, mutni u – tanko crevo.
„Debelo crevo“. Podrazumeva debelo crevo u anatomskom smislu i njegove funkcije: apsorbovanje vode, zgušnjavanje i izbacivanje fekalija.
„Mokraćna bešika“. Podrazumeva mokraćnu bešiku u anatomskom smislu i njene funkcije: nagomilavanje tečnosti i izlučivanje mokraće.
„Trostruki grejač“. Nema anatomski oblik. Ovde se podrazumevaju tri dela tela: gornji – iznad dijafragme, podrazumeva srce i pluća; srednji je smešten u gornjem delu stomaka i podrazumeva slezinu i želudac; donji se nalazi u donjem delu stomaka i podrazumeva jetru, bubrege, tanko i debelo crevo, mokraćnu bešiku. Gornji je odgovaran za disanje i krvne sudove, kontroliše pore na koži. Srednji – za varenje hrane, donji – za odvajanje mutnog od providonog, izlučuje iz organizma višak vode i nepotrebne materije.

INTERAKCIJA IZMEĐU ORGANA
Celovitost čoveka je manifestacija kombinacija informacija koje se čuvaju u svakoj ćeliji. Ne može se promeniti jedan deo a da se ne promeni celina. Ako se organizam posmatra sa tog gledišta, koncepcija čan-fu razmatra vezu između organa, čije uzajamno delovanje obezbeđuje dinamičku postojanost unutrašnje sredine organizma čoveka.
Srce i pluća
Srce upravlja krvlju, pluća upravljaju dotokom prirodne energije Či i kretanjem krvi. Kod slabog dotoka Či, slabe i funkcije srca, što dovodi do takvih bolesti kao što su srčano-plućna insuficijencija, stenokardija. Kada je oslabljena funkcija srca, dolazi do zadržavanja krvi i Či energije u plućima, što dovodi, na primer, do takve bolesti kao što je srčana astma.
Srce i jetra
Jetra sakuplja krv, a srce upravlja krvlju i tako zajedno regulišu kretanje ukupne količine krvi. Oslabljeno srce izaziva nedostatak krvi u jetri, slabi funkciju jetre, što dovodi do vrtoglavice, tremora (drhtavice) ekstremiteta itd. Srce i jetra utiču na psihu čoveka.
Srce i slezina
Srce upravlja krvlju, slezina proizvodi i kontroliše krv. Kod poremećene funkcije slezine dolazi do poremećaja dotoka hranljivih supstanci u krv, što izaziva tahikardiju, slabo pamćenje itd. Poremećaj funkcije srca (kod psihičkog uticaja), dovodi do poremećaja kretanja krvi u slezini, što smanjuje proizvodnju krvi.
Srce i bubrezi
Srce je smešteno u gornjem delu tela, vrši Jang-funkcije i pripada prvom elementu „Vatra“. Bubrezi, koji se nalaze u donjem delu tela, pripadaju prvom elementu „Voda“ i sadrže Jin-funkcije. Srce i bubrezi kontrolišu jedan drugog i utiču na psihičko stanje čoveka. Ako je Jang u srcu slab, toplota se ne spušta i ne greje bubrege, što dovodi do otoka, tahikardije. Ako je u bubrezima Jin slab, dolazi do deficita Jina u srcu, pa bubrezi gube kontrolu nad Jangom srca, što dovodi do nesanice, uzbuđenja, tahikardije itd.
Pluća i slezina
Slezina hrani pluća i upravlja kretanjem vlažnosti. Pluća transportuju nadole tečnosti organizma. Pluća i slezina zajedno funkcionišu. Ako se funkcija slezine poremeti, tečnost se zadržava i to dovodi do kašlja sa sluzi – otežanog disanja.  Ako je funkcija pluća oslabljena - dolazi do poremećaja u transportovanju tečnosti nadole, što dovodi do otoka, proliva, gasova u stomaku.
Jetra i pluća
Pluća upravljaju i kontrolišu Či energijom, jetra sakuplja krv. Kod poremećaja funkcije jetre, dolazi do poremećaja rada pluća, što izaziva kašalj, bolove u grudima itd. Ako je funkcija pluća poremećena kod spuštanja Či energije nadole, dolazi do poremećaja funkcije jetre, javlja se umor, promena raspoloženja.
Bubrezi i pluća
Pluća distribuiraju vodu i šalju je nadole. Bubrezi vrše cirkulaciju vode. Poremećaj njihove funkcije dovodi do otoka pluća, otežanog disanja.
Jetra i slezina
Jetra sakuplja krv, a slezina je proizvodi i kontroliše. Bes je uzbuđenje svojstveno jetri, pri čemu dolazi i do poremećaja funkcije slezine, što dovodi do gubitka apetita, bolova u predelu grudi itd. Ako su poremećene funkcije slezine, slabi funkcija jetre tj. dolazi do lošijeg varenja, slabi proizvodnja krvi.
Slezina i bubrezi
Prema kineskoj medicini, bubrezi su sakupljači seksualne energije Cin, koja se sakuplja posle rođenja čoveka, zahvaljujući hranljivim materijama iz slezine. Transportna funkcija slezine zavisi od toplote Janga bubrega. Nedostatak Janga bubrega dovodi do nedostatka Jang slezine, i obrnuto.
Jetra i bubrezi
Nalaze se u „donjem grejaču“. Jetra sakuplja krv, bubrezi nagomilavaju supstancu Džin i oni su međusobno povezani. Nagomilavanje Džina u bubrezima u vezi je sa nagomilavanjem krvi u jetri. Kod smanjene količine krvi u jetri, smanjuje se nivo materije Džin, što još više smanjuje količinu krvi u jetri.
Srce i tanko crevo
Ta veza se primećuje kod bolesti izazvanih vatrom, na primer, upala tankog creva dovodi do upale u usnoj duplji i na jeziku (usna duplja i jezik odgovaraju srcu).
Pluća i tanko crevo
Veza se vidi kada dođe do bolesti, na primer, temperatura se povećava kod napada gušenja, dolazi do pojave zatvora.
Slezina i želudac
To su organi za varenje. Želudac vari hranu i izlučuje je u creva, slezina je odgovorna za kretanje hrane i raspoređivanje hranljivih materija među organima. Ako se funkcije slezine poremete, dolazi do blokade, pa Či želuca počinje da radi u suprotnom smeru, što dovodi do povraćanja i podrigivanja.
Bubrezi i mokraćna bešika
Mokraćna bešika upravlja isparavanjem sokova iz organizma i izlučivanjem mokraće, a bubrezi to kontrolišu. Ako je Či energija bubrega slaba, dolazi do poremećaja funkcije mokraćne bešike.
Žučna kesa i jetra
Jetra sakuplja krv, žučna kesa sakuplja i izlučuje žuč koja se stvara u jetri i održava varenje u želucu i crevima. Kod poremećaja funkcije jetre dolazi do poremećaja funkcije žučne kese i promena u procesu stvaranja žuči i njenog izlučivanja.

Bolesti dolaze spolja, sa štetnim silama (se-či), i napadaju organizam koji ima slabu zaštitu.
Nasledna energija Či, koju dobijamo od roditelja, dobija podršku preko hrane, i naziva se juanj-či, ona određuje rad svih organa i tkiva, a započinje u bubrezima.
Kombinacija čiste Či energije, koja dospeva u organizam preko pluća, i hrane čini energiju u grudima.
Oblik vitalne Či energije, koji nastaje od tečnosti i hrane, dovodi do stvaranja krvi i naziva se hranljivom energijom jin-či.
Sve ono što se ne nađe u sastavu „hranljive či energije“, ostane posle prerade hrane i tečnosti i obrazuje zaštitne snage organizma - naziva se „vej-či“.

Vrste štetnih sila se-či: toplota, vatra, hladnoća, vetar, suvoća i vlažnost.
1. Toplota (žega)
Toplota (žega) – je patogeni početak i ako pogodi čoveka, dolazi do manifestovanja patogenih simptoma: vrtoglavice, znojenja, umora, žeđi, lupanja srca, ponekad i gubitka svesti. Toplota se češće manifestuje leti, a naročito u periodu vrućina.
2. Vatra
Velika količina toplote prelazi u vatru. „Puna“ vatra izaziva oštećenje (pojavu čireva) sluzokože jezika i usne duplje, pojavu sluzi, zadaha iz usta, bolova u desnima, tamne mokraće, česte potrebe za mokrenjem. Ako je toplota prisutna u pet centara, onda je to „unutrašnja vatra“, koja se manifestuje zujanjem u ušima, znojenjem, nesanicom, vrtoglavicom. Drugi oblik je – „prazna“ vatra; manifestuje se na dlanovima, licu, tabanima.
3. Vetar
Najbrže deluje na čoveka. Vetar može da prati druge štetne energije.
„Spoljni vetar“ deluje na čoveka sa spoljne strane, manifestuje se u vidu prehlade, glavobolje, kašlja, kijavice.
„Unutrašnji vetar“ nastaje zbog poremećaja funkcije jetre (nedovoljno Jina) ili nedostatka krvi – sjue (malokrvnost, krvarenja) i manifestuje se u vidu svraba kože, koji brzo menja mesto. Ovaj sindrom se češće manifestuje s proleća.
4. Vlažnost
Deli se na spoljnu i unutrašnju.
„Spoljna vlažnost“ deluje pri kraju svake sezone, kada ima mnogo vlage, najčešće je to početak jeseni ili kraj leta, period kada počinju kiše. Manifestuje se u vidu težine tela, malaksalosti, zimogrožljivosti.
„Unutrašnja vlažnost“, zbog poremećaja funkcije slezine, manifestuje gubitkom osećaja za ukus, mutnom bojom mokraće, slabim apetitom, neoformljenom stolicom, žeđu.
5. Hladnoća
„Spoljna hladnoća“ se posle smrzavanja, na primer, manifestuje se strahom od hladnoće, smanjenjem temperature, bolnim osećajima u nekim delovima tela, bolovima u zglobovima, kašljem.
„Unutrašnja hladnoća“ se češće manifestuje zimi, i karakteriše je bled ten, vodenasta povraćka, hladne ruke i noge, opstrukcijom disanja, a kod žena čestim belim pranjem bez mirisa.
6. Suvoća
„Spoljna suvoća“ se manifestuje grebanjem u grlu, suvoćom u ustima, žeđu, suvim kašljem, ispucalim usnama.
„Unutrašnja suvoća“ se manifestuje suvom sluzokožom, zatvorom, malim količinama koncentrovane mokraće i zbog dužine trajanja bolesti, uslovljena je smanjenjem količine unutrašnjih sokova.

SINDROMI BOLESTI U KINESKOJ MEDICINI
Bolesti se u kineskoj medicini definišu prema sindromima, koji su objedinjeni u parove:
1.        „Jin-Jang“ – definiše kategoriju bolesti
2.        „Spoljno-unutrašnji“ – sindrom definiše dubinu oboljenja i težinu bolesti, širenje i razvoj bolesti.
3.        „Hladnoća-toplota“ – odnosi se na prirodu bolesti.
4.        „Praznina-višak“ – definiše stepen suprotstavljenosti štetnih i odbrambenih faktora.

Tabela 8.

Uzajamna veza između sindroma i njihovog manifestovanja

Sindrom	Manifestacije
Spoljna hladnoća	Mala temperatura, drhtavica, bele naslage na jeziku, slabo znojenje, napregnut površinski puls, učestalo mokrenje, urin svetle boje, glavobolja, zapušen nos
Spoljna toplota	Groznica, žeđ, bele naslage na jeziku, bolovi u telu, čest površinski puls
Spoljnog viška	Redak površinski puls, žiganje, bele naslage na jeziku,  bez znojenje
Unutrašnji	Prelazak spoljnje štetne energije unutra, ako je spoljna štetna energija direktno uticala na unutrašnje organe i nije odmah otkrivena. Dubok puls prati teže bolesti. Smanjenje apetita, visoka temperatura, suvoća u ustima, mučnina, bolovi u grudima, stomaku.
Unutrašnja hladnoće	Drhtavica, obilno mokrenje, svetla boja urina, proliv, ukočenost ekstremiteta, bled jezik, redak dubok puls
Unutrašnja toplota	Opšta slabost, crvenilo lica, temperatura, žeđ, zatvor, slabo mokrenje, urin tamne boje, žuto-crvene naslage na jeziku, pun puls
Unutrašnji višak	Piskav glas, težina u grudima, ubrzano disanje, razdražljivost, zatvor, naslage na jeziku, pun puls
Unutrašnji nedostatak	Apatija, vrtoglavica, slabo disanje, bled jezik sa belim naslagama, prazan puls
Toplota	Izazvana bioklimatskim faktorom. Crvenenje kože, suve, crvene, modre  usne; žeđ, smanjeno izlučivanje sluzi, tople ruke i noge, smežuran jezik, jarko crven, debele naslage na jeziku, žute ili crne, suve
Hladnoća	Izazvana uticajem hladnoće. Drhtavica, bleda koža, brzo zamaranje, cianotične usne i nokti, obilna i providna sluz, povećana sekrecija, obilno mokrenje, hladne ruke i noge, proliv, svetlo rozikast jezik.
Praznina	Slabost zaštitnih sila, poremećaj veze između jina i janga, tih, nejasan glas, mršavo telo, crvena koža, apatija, bledilo, kratko, površinsko disanje, zujanje u ušima, oslabljen vid, nesanica, znojenje noću, enureza, proliv, bled, naboran jezik sa naslagama, slab puls koji se gubi prilikom pritiskanja
Praznina Jang	Hladne ruke i noge, temperatura u dlanovima i stopalima, drhtavica, znojenje, mnogo svetle mokraće, proliv, jezik bled sa belim naslagama, slab puls
Praznina Jin	Temperatura u dlanovima i stopalima, groznica uveče, suvoća u grlu, znojenje noću, zatvor, zasićena mokraća, crven jezik sa naslagama, čest tanak puls
Višak	Glasno govorenje, dobar apetit, dobro raspoloženje, crveno lice, osećaj nadutosti u stomaku i grudima, duboko disanje, zatvor, bolno mokrenje, jezik crven sa debelim naslagama, puls pun, jak čak i pri jakom pritiskanju
Višak Janga	Preterana aktivnost, ubrzanje, snaga, pojava bolesti. Crvena suva koža, preterano uzbuđivanje, nemir, grlatost, buncanje, glasno disanje, žeđ, gubitak apetita, tamna mokraća i u malim količinama, zatvor, bolovi u donjem delu stomaka, jezik jarko crven ili tamno crven, suv, sa žutim naslagama, puls pun površinski
Višak Jina	Smanjena aktivnost, procesi u organizmu slabi, usporeni

U kineskoj medicini se izdvaja sedam raspoloženja kod čoveka, koja odgovaraju određenim unutrašnjim organima.

Tabela 9.

Međusobna veza između raspoloženja čoveka i unutrašnjih organa

Raspoloženja	Organ	Šta leči
Radost	Srce	Strah, zebnju
Gnev	Jetra	Tugu, zamišljenost
Strah,  zebnja	Bubrezi	Radost
Tuga, zamišljenost	Slezina	Strah, zebnju
Žalost	Pluća	Gnev